Јеврејима 1
1 Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка,
God, who, of old, at many times and in many ways, spoke to our ancestors, by the Prophets,
2 говори и нама у последак дана ових преко сина, Ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи. (aiōn g165)
has in these latter days spoken to us by the Son, whom he appointed the heir of all things, and through whom he made the universe. (aiōn g165)
3 Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,
For he is the radiance of the Glory of God and the very expression of his Being, upholding all creation by the power of his word; and, when he had made an expiation for the sins of men, he ‘took his seat at the right hand’ of God’s Majesty on high,
4 И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.
having shown himself as much greater than the angels as the Name that he has inherited surpasses theirs.
5 Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син.
For to which of the angels did God ever say — ‘Thou art my Son; this day I have become thy Father’? or again — ‘I will be to him a Father, and he shall be to me a Son’?
6 И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији.
And again, when God brought the First-born into the world, he said — ‘Let all the angels of God bow down before him.’
7 Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.
Speaking of the angels, he said — ‘He makes the winds his angels And the fiery flames his servants’;
while of the Son he said — ‘God is thy throne for ever and ever; The sceptre of his Kingdom is the sceptre of Justice; (aiōn g165)
9 Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих.
Thou lovest righteousness and hatest iniquity; Therefore God, thy God, has anointed thee with the festal oil more abundantly than thy peers.’
10 И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:
Again — ‘Thou, Lord, in the beginning didst lay the foundation of the earth, And the heavens are the work of thy hands.
11 Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,
They shall perish, but thou remainest; As a garment they shall all grow old;
12 И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.
As a mantle thou wilt fold them up, And as a garment they shall be changed, But thou art the same, and thy years shall know no end.’
13 А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
To which of the angels has God ever said — ‘Sit thou at my right hand Until I put thy enemies as a stool for thy feet’?
14 Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?
Are not all the angels spirits in the service of God, sent out to minister for the sake of those who are destined to obtain Salvation?
