Јеврејима 6
1 Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвих дела, и вере у Бога,
So let us get beyond the teaching of the elementary doctrines of Christ, and let us be borne along toward what is mature. Let us not be continually laying again a foundation of repentance from dead works, faith in God,
of the teaching regarding ablutions and the laying on of hands, of the resurrection of the dead, and of eternal judgment. (aiōnios g166)
3 И ово ћемо учинити ако Бог допусти.
And this we will do, if God permit.
4 Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог,
For in the case of those who have been once for all enlightened and have tasted of the heavenly gift, and become partakers of the Holy Spirit,
and tasted the good word of God, and the powers of the Future Age, (aiōn g165)
6 Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег.
and then fallen away, it is impossible to renew them again unto repentance. For they repeatedly crucify to themselves the Son of God afresh, and expose him to an open shame.
7 Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;
For land that has drunk the showers that now and again fall upon it, and produced vegetation useful for those for whom it was tilled, receives a blessing from God;
8 А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже.
but if it produces thorns and thistles, it is considered worthless, and is in danger of being cursed, and its end will be to be burned.
9 Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако.
But though we thus speak, we are persuaded better things of you, beloved, and things that accompany salvation.
10 Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте у име Његово, послуживши светима и служећи.
For God is not unjust; he will not forget your work and the love you showed for his cause, in sending help to your fellow Christians, as you are still doing.
11 Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја;
but I am longing that each of you continue to show the same diligence to realize the fulness of your hope, even to the end.
12 Да не будете лениви, него да се угледате на оне који вером и трпљењем добијају обећања.
Then do not become slack, but be imitators of those who through faith and patience are inheriting the promises.
13 Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом,
For when God make the promise to Abraham, since he could swear by none greater, he swore by himself, saying.
14 Говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.
Surely I will bless you, and bless you; I will increase you, and increase you.
15 И тако трпећи дуго, доби обећање.
And so by patiently waiting, Abraham obtained the promise.
16 Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.
I am referring to the oath because men swear by what is greater than themselves, and in every dispute of theirs the oath is final for confirmation.
17 Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву:
On which principle God, wishing to show more convincingly to the heirs of the promise the immutability of his purpose, mediated with an oath;
18 Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана,
that by means of two immutable things - his promise and his oath - in which it is impossible for God to break faith, we refugees may have strong encouragement to grasp the hope set before us.
19 Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе,
This hope we have as an anchor of the soul, secure and strong, and passing into the sanctuary which is beyond the veil;
