Јеврејима 4
1 Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.
Let us then fear, since a promise is still left us of entering into his rest, lest any one of you should appear to fail of obtaining it.
2 Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.
For to us were glad tidings addressed, as well as to them; but the word which was heard did not profit them, not being mixed with faith in those who heard it.
3 Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
For we who believed enter into the rest, as he hath said: “So I swore in my wrath, they shall not enter into my rest;” although the works were finished from the foundation of the world.
4 Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
For he hath spoken in a certain place of the seventh day thus: “And God rested on the seventh day from all his works;”
5 И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.
and in this place again: “They shall not enter into my rest.”
6 Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
Since then it still remaineth for some to enter into it, and they to whom the glad tidings of it were first brought did not enter in because of disobedience,
7 Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
he again appointeth a certain day, “To-day”—saying in David so long a time after, as hath before been said—”To-day, if ye hear his voice, harden not your hearts.”
8 Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
For if Joshua had given them rest, he would not after this be speaking of another day.
9 Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
There remaineth therefore a sabbath-rest to the people of God.
10 Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
For he that hath entered into his rest, hath himself rested from his works, as God did from his own.
11 Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
Let us then strive to enter into that rest, that no one may fall, as a like example of disobedience.
12 Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.
For the word of God is living, and powerful, and sharper than any two-edged sword, piercing even to the dividing asunder of soul and spirit, both the joints and marrow, and is a discerner of the thoughts and intents of the heart;
13 И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.
and there is no creature that is not manifest in his sight; but all things are naked and laid open to the eyes of him with whom we have to do.
14 Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.
Since, then, we have a great high-priest, who hath passed through the heavens, Jesus the Son of God, let us hold fast our profession.
15 Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.
For we have not a high-priest who cannot be touched with the feeling of our infirmities, but one who hath in all points been tempted as we are, without sin.
16 Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.
Let us therefore come boldly to the throne of grace, that we may obtain mercy, and find grace to help in time of need.
