Јеврејима 3
1 Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,
Przetoż, bracia święci, powołania niebieskiego uczestnicy! obaczcie Apostoła i najwyższego kapłana wyznania naszego, Chrystusa Jezusa,
2 Који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.
Wiernego temu, który go postanowił, jako i Mojżesz był we wszystkim domu jego.
3 Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.
Albowiem tem większej chwały ten nad Mojżesza godzien, im większą cześć ma budownik domu, niżeli sam dom.
4 Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.
Bo każdy dom bywa budowany od kogo; ale który wszystkie rzeczy zbudował, Bóg jest.
5 И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.
A byłci Mojżesz wiernym we wszystkim domu jego, jako sługa, na świadectwo tego, co potem miało być mówione.
6 Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.
Ale Chrystus jako syn nad domem swoim panuje, którego domem my jesteśmy, jeźli tylko tę pewną ufność i tę chwałę nadziei aż do końca stateczną zachowamy.
7 Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,
Przetoż jako mówi Duch Święty: Dziś, jeźlibyście głos jego usłyszeli,
8 Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,
Nie zatwardzajcież serc waszych, jako w rozdrażnieniu, w dzień onego pokuszenia na puszczy.
9 Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.
Gdzie mię kusili ojcowie wasi i doświadczali mię, i widzieli sprawy moje przez czterdzieści lat.
10 Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;
Dlategom się rozgniewał na ten naród i rzekłem: Ci zawsze błądzą sercem, a oni nie poznawają dróg moich.
11 Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.
Jakom przysiągł w gniewie moim, że nie wnijdą do odpocznienia mojego.
12 Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;
Patrzcież, bracia! by snać nie było w którym z was serce złe i niewierne, które by odstępowało od Boga żywego;
13 Него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;
Ale napominajcie jedni drugich na każdy dzień, póki się Dziś nazywa, aby kto z was nie był zatwardzony oszukaniem grzechu.
14 Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;
Albowiem staliśmy się uczestnikami Chrystusa, jeźliże tylko początek tego gruntu aż do końca stateczny zachowamy.
15 Докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.
Przetoż póki bywa rzeczone: Dziś, jeźlibyście głos jego usłyszeli, nie zatwardzajcież serc waszych, jako w onem rozdrażnieniu.
16 Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.
Albowiem niektórzy usłyszawszy, rozdrażnili Pana, ale nie wszyscy, którzy byli wyszli z Egiptu przez Mojżesza.
17 А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?
A na którychże się gniewał przez czterdzieści lat? Izali nie na tych, którzy grzeszyli, których ciała poległy na puszczy?
18 А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?
A którymże przysiągł, że nie mieli wnijść do odpocznienia jego? Azaż nie tym, którzy byli nieposłusznymi?
19 И видимо да не могоше ући за неверство.
I widzimy, iż tam nie mogli wnijść dla niedowiarstwa.
