Јеврејима 3
1 Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,
Unde fratres sancti, vocationis caelestis participes, considerate Apostolum, et pontificem confessionis nostrae Iesum:
2 Који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.
qui fidelis est ei, qui praefecit illum sicut et Moyses in omni domo eius.
3 Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.
Amplioris enim gloriae iste prae Moyse dignus est habitus, quanto ampliorem honorem habet domus, qui fabricavit illam.
4 Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.
Omnis namque domus fabricatur ab aliquo: qui autem omnia creavit, Deus est.
5 И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.
Et Moyses quidem fidelis erat in tota domo eius tamquam famulus, in testimonium eorum, quae dicenda erant:
6 Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.
Christus vero tamquam filius in domo sua: quae domus sumus nos, si fiduciam, et gloriam spei usque ad finem, firmam retineamus.
7 Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,
Quapropter sicut dicit Spiritus sanctus: Hodie si vocem eius audieritis,
8 Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,
nolite obdurare corda vestra, sicut in exacerbatione secundum diem tentationis in deserto,
9 Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.
ubi tentaverunt me patres vestri: probaverunt, et viderunt opera mea
10 Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;
quadraginta annis: Propter quod infensus fui generationi huic, et dixi: Semper errant corde. Ipsi autem non cognoverunt vias meas,
11 Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.
quibus iuravi in ira mea: Si introibunt in requiem meam.
12 Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;
Videte fratres, ne forte sit in aliquo vestrum cor malum incredulitatis, discedendi a Deo vivo:
13 Него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;
sed adhortamini vosmetipsos per singulos dies, donec Hodie cognominatur, ut non obduretur quis ex vobis fallacia peccati.
14 Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;
Participes enim Christi effecti sumus: si tamen initium substantiae eius usque ad finem firmum retineamus.
15 Докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.
Dum dicitur: Hodie si vocem eius audieritis, nolite obdurare corda vestra, quemadmodum in illa exacerbatione.
16 Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.
Quidam enim audientes exacerbaverunt: sed non universi qui profecti sunt ex Aegypto per Moysen.
17 А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?
Quibus autem infensus est quadraginta annis? Nonne illis, qui peccaverunt, quorum cadavera prostrata sunt in deserto?
18 А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?
Quibus autem iuravit non introire in requiem ipsius, nisi illis, qui increduli fuerunt?
19 И видимо да не могоше ући за неверство.
Et videmus, quia non potuerunt introire in requiem ipsius propter incredulitatem.
