Јеврејима 2

1 Тога ради ваља нам већма пазити на речи које слушамо, да како не отпаднемо.

Because of this it is more abundantly necessary to take heed to the things heard, lest we may drift away,

2 Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио:

for if the word being spoken through messengers became steadfast, and every transgression and disobedience received a just repayment,

3 Како ћемо побећи на маривши за толико спасење? Које поче Господ проповедати, и они који су чули потврдише међу нама,

how will we escape, having neglected such great salvation? Which having received [that] spoken through the LORD [from] the beginning, was confirmed to us by those having heard,

4 Кад и Бог посведочи и знацима и чудесима и различитим силама, и Духа Светог раздељивањем по својој вољи.

God also bearing joint-witness both with signs and wonders, and manifold powers, and distributions of the Holy Spirit, according to His will.

5 Јер Бог не покори анђелима васиони свет, који иде и о коме говоримо.

For He did not subject the coming world to messengers, concerning which we speak,

6 Али неко посведочи негде говорећи: Шта је човек да га се опоменеш, или син човечији да га обиђеш?

and one in a certain place testified fully, saying, “What is man, that You are mindful of him, Or a son of man, that You look after him?

7 Умалио си га малим нечим од анђела, славом и части венчао си га, и поставио си га над делима руку својих:

You made him [a] little less than messengers, You crowned him with glory and honor, And set him over the works of Your hands,

8 Све си покорио под ноге Његове. А кад Му покори све, ништа не остави Њему непокорено; али сад још не видимо да Му је све покорено.

You put all things in subjection under his feet,” for in the subjecting to Him all things, He left nothing to Him unsubjected, but now we do not yet see all things subjected to Him,

9 А умањеног малим чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе венчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт.

and we see Him who was made [a] little less than messengers—Jesus—because of the suffering of death, having been crowned with glory and honor, that by the grace of God He might taste of death for everyone.

10 Јер приликоваше Њему за ког је све и кроз ког је све, који доведе многе синове у славу, да доврши Поглавара спасења њиховог страдањем.

For it was fitting to Him, because of whom [are] all things, and through whom [are] all things, bringing many sons to glory, to make the author of their salvation perfect through sufferings,

11 Јер и Онај који освећује, и они који се освећују, сви су од Једног; заради тог узрока не стиди се назвати их браћом

for both He who is sanctifying and those sanctified [are] all of one, for which cause He is not ashamed to call them brothers,

12 Говорећи: Објавићу име Твоје браћи својој, и посред цркве запеваћу Те.

saying, “I will declare Your Name to My brothers, In the midst of an assembly I will sing praise to You”; and again, “I will be trusting on Him”;

13 И опет: Ја ћу се у Њега уздати. И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог.

and again, “Behold, I and the children that God gave to Me.”

14 Будући, пак, да деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре оног који има државу смрти, то јест ђавола;

Seeing, then, the children have partaken of flesh and blood, He Himself also took part of the same in like manner, that through death He might destroy him having the power of death—that is, the Devil—

15 И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови.

and might deliver those, whoever, with fear of death, throughout all their life, were subjects of bondage,

16 Јер се заиста не примају анђели, него се прима семе Авраамово.

for doubtless, He does not lay hold of messengers, but He lays hold of [the] seed of Abraham,

17 Зато беше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и веран поглавар свештенички пред Богом, да очисти грехе народне.

for this reason it seemed necessary to Him to be made like the brothers in all things, that He might become a kind and faithful Chief Priest in the things related to God, to make propitiation for the sins of the people,

18 Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.

for in that He suffered, Himself being tempted, He is able to help those who are tempted.