< Јеврејима 12 >
1 Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,
2 Гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег.
3 Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.
4 Јер још до крви не дођосте борећи се против греха,
5 И заборависте утеху коју вам говори, као синовима: Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара;
6 Јер кога љуби Господ оног и кара; а бије сваког сина ког прима.
7 Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара?
8 Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови.
9 Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо?
10 Јер они за мало дана, како им угодно беше, караху нас; а Овај на корист, да добијемо део од Његове светиње.
11 Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.
12 Зато ослабљене руке и ослабљена колена исправите,
13 И стазе поравните ногама својим, да не сврне шта је хромо, него још да се исцели.
14 Мир имајте и светињу са свима; без овог нико неће видети Господа.
15 Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане.
16 Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.
17 Јер знате да је и потом, кад хтеде да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе места, ако га и са сузама тражаше.
18 Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорелом, облаку, и помрчини и олуји,
19 И трубном гласу, и гласу речи, ког се одрекоше они који чуше, да не чују више речи;
20 Јер не могаху да поднесу оно што се заповедаше: Ако се и звер дотакне до горе, биће камењем убијена.
21 И тако страшно беше оно што се виде да Мојсије рече: Уплашио сам се и дрхћем.
22 Него приступисте к Сионској гори, и ка граду Бога Живога, Јерусалиму небеском, и многим хиљадама анђела,
23 К сабору и цркви првородних који су написани на небесима, и Богу, судији свих, и духовима савршених праведника,
24 И к Исусу, Посреднику завета новог, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.
25 Али гледајте да се не одрекнете Оног који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше оног који пророковаше на земљи, а камоли ми који се одричемо небеског,
26 Ког глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.
27 А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.
28 Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.
29 Јер је Бог наш огањ који спаљује.
