Књига пророка Авакума 3
1 Молитва пророка Авакума; за певање.
哈巴谷的禱詞。調寄「流離之歌。」
2 Господе, чух реч Твоју, и уплаших се; Господе, дело своје усред година сачувај у животу, усред година објави га, у гневу сети се милости.
上主，我聽到了你的報道；上主，我見到你的作為；求你在歲月的過程中，彰顯你的作為，求你在歲月的過程中，宣佈出來! 但願你發怒時，也懷念仁慈。
3 Бог дође од Темана и Светац с горе Фарана; слава Његова покри небеса и земља се напуни хвале Његове.
天主自特曼而來，聖者由帕蘭山而至(休止)；衪的威嚴遮蓋諸天，衪的榮耀充滿地。
4 Светлост Му беше као сунце, зраци излажаху Му из руку, и онде беше сакривена сила Његова.
衪的光輝明輝如日；衪手中射出的光芒，蘊藏著衪的威能。
5 Пред Њим иђаше помор, и живо угљевље иђаше испод ногу Његових.
瘟疾在衪面前開路，熱症隨衪的足後。
6 Стаде, и измери земљу, погледа и разметну народе, распадоше се вечне горе, слегоше се хумови вечни; путеви су Му вечни.
衪一停立，大地就動搖；衪一注視，萬民就戰慄；太古的山嶽崩裂，久遠的丘陵沉沒；衪自永遠即在其上行走。
7 Видех шаторе етиопске у муци, устрепташе завеси земљи мадијанској.
我曾見雇商的帳幕恐慌，米德揚的帳幕震勫。
8 Еда ли се на реке разгневи Господ? Еда ли се на реке распали гнев Твој? На море јарост Твоја, кад си појездио на коњима својим и на колима својим за спасење?
上主! 當你騎著馬，乘著凱旋車時，是否是向河流發怒﹖或是向海洋洩憤﹖
9 Помоли се лук Твој као што си се заклео племенима; раздро си земљу за реке.
你抽出了你的弓弩，囊中裝滿了箭羽(休止)；你劈地成河，
10 Видеше Те горе и уздрхташе, поводањ навали; бездана пусти глас свој, увис подиже руке своје.
叢山見你而戰慄；驟雨由雲中降下，深潚發出巨響，太陽齔了昇起，
11 Сунце и месец стадоше у стану свом, идоше према светлости Твоје стреле, према севању сјајног копља Твог.
月亮停於居所：這是因了你放射箭羽的光芒，你槍矛閃爍的光亮。
12 Срдито си ишао по земљи, гневно си газио народе.
你懷怒踏遍大地，含恨蹂躝了萬邦。
13 Изашао си на спасење народу свом, на спасење с помазаником својим; размрскао си главу кући безбожничкој до врата откривши темељ.
你出征是為了你的百姓，是為了你的受傅者；你折毀了惡人的屋頂，使屋基露出，直到磐石(休止)
14 Његовим копљима пробио си главу селима његовим кад наваљиваху као вихор да ме разаспу, радоваху се као да ће прождрети сиромаха у потаји.
你用箭他戰士的頭，因為他們衝來要驅散我們，且高興的有如在暗中吞食貧民的人。
15 Ишао си по мору на коњима својим, по гомили многе воде.
你卻將他的戰馬投入深海，投入多水的沼澤中。
16 Чух, и утроба се моја усколеба, усне ми уздрхташе на глас, у кости ми уђе трулеж, и устресох се на месту свом; како ћу почивати у дан невоље, кад дође на народ који ће га опустошити.
我一聽見，我的我的臟腑發抖；對此消息，我的口脣打顫；痲痺侵入 下骨骸，我的步伐在我下面已零亂。我在靜待那因難的日子，因為那日子必要臨於進攻我們的民族身上。
17 Јер смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити, и њиве неће дати хране, оваца ће нестати из тора, и говеда неће бити у обору.
縱然無花果樹不發芽，葡萄樹不結實，橄欖樹一無所產，麥田不出產食糧，羊棧內沒有羊，牛欄中沒有牛，
18 Али ћу се ја радовати у Господу, веселићу се у Богу спасења свог.
我仍然喜樂於上主，歡欣於我的救主天主。
19 Господ је Господ сила моја, и даће ми ноге као у кошуте, и водиће ме по висинама мојим. Начелнику певачком уз жице моје.
我主上主是我的力量，衪使我的腳有如鹿腳，引我在高處步行。──交於樂官，和以絃樂。
