Књига пророка Авакума 2
1 На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше.
I will stand upon my watch, and station myself upon the tower, and will watch to see what he will say to me, and what I shall answer when I am reproved.
2 И одговори ми Господ и рече: Пиши утвару, и да буде разговетно на плочама да се лако чита.
And the LORD answered me, and said, Write the vision, and make it plain upon tablets, that he may run that readeth it.
3 Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити.
For the vision is yet for an appointed time, but at the end it shall speak, and not lie: though it may tarry, wait for it; because it will surely come, it will not tarry.
4 Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити.
Behold, his soul who is lifted up is not upright in him: but the just shall live by his faith.
5 А како вино вара, такав је човек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена. (Sheol h7585)
Yea also, because he transgresseth by wine, he is a proud man, neither keepeth at home, who enlargeth his desire as hell, and is as death, and cannot be satisfied, but gathereth to him all nations, and heapeth to him all people: (Sheol h7585)
6 Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: Тешко оном који умножава шта није његово! Докле ће? И који трпа на се густо блато.
Shall not all these take up a parable against him, and a taunting proverb against him, and say, Woe to him that increaseth that which is not his! how long? and to him that ladeth himself with thick clay!
7 Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? И неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж?
Shall they not rise suddenly that shall bite thee, and awake that shall oppress thee, and thou shalt be for booty to them?
8 Што си ти опленио многе народе, тебе ће опленити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.
Because thou hast laid waste many nations, all the remnant of the people shall lay thee waste; because of men’s blood, and for the violence of the land, of the city, and of all that dwell in it.
9 Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнездо своје на високом месту и сачува се ода зла.
Woe to him that coveteth an evil covetousness to his house, that he may set his nest on high, that he may be delivered from the power of evil!
10 Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огрешио си се о своју душу.
Thou gavest shameful counsel to thy house by cutting off many people, and hast sinned against thy soul.
11 Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета сведочиће.
For the stone shall cry out of the wall, and the beam out of the timber shall answer it.
12 Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом.
Woe to him that buildeth a town with blood, and establisheth a city by iniquity!
13 Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде низашта?
Behold, is it not from the LORD of hosts that the people shall labour only for fire, and the people shall weary themselves for nothing?
14 Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.
For the earth shall be filled with the knowledge of the glory of the LORD, as the waters cover the sea.
15 Тешко ономе који поји ближњег свог, додаје мех свој да би га опојио и гледао му голотињу.
Woe to him that giveth his neighbour drink, that puttest thy bottle to him, and makest him drunk also, that thou mayest look on their nakedness!
16 Наситићеш се срамоте место славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој.
Thou art filled with shame for glory: drink thou also, and let thy shame come upon thee: the cup of the LORD’S right hand shall be turned to thee, and utter shame shall be on thy glory.
17 Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу зверјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.
For the violence of Lebanon shall cover thee, and the spoil of beasts, which made them afraid, because of men’s blood, and for the violence of the land, of the city, and of all that dwell in it.
18 Шта помаже резан лик што га изреза уметник његов? Шта ливен лик и учитељ лажи, те се уметник узда у дело своје градећи неме идоле?
What profiteth the graven image that its maker hath engraved it; the molten image, and a teacher of lies, that the maker of his work trusteth in it, to make dumb idols?
19 Тешко ономе који говори дрвету: Прени се! И немом камену: Пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.
Woe to him that saith to the wood, Awake; to the dumb stone, Arise, it shall teach! Behold, it is laid over with gold and silver, and there is no breath at all within it.
20 А Господ је у светој цркви својој; ћути пред Њим сва земљо!
But the LORD is in his holy temple: let all the earth keep silence before him.
