Књига пророка Авакума 2
1 На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше.
I will stand on my watch-tower, And set myself on the bulwark, And watch to see what he will say to me, And what I shall answer to my expostulation.
2 И одговори ми Господ и рече: Пиши утвару, и да буде разговетно на плочама да се лако чита.
And Jehovah answered me, and said, Write the vision, and make it plain upon tablets, That he may run that readeth it.
3 Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити.
For the vision is yet for an appointed time, But it hasteneth to the end; it shall not deceive; If it tarry, wait for it; For it shall surely come; it shall not long delay.
4 Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити.
Behold, the soul of him that is puffed up shall not be at ease; But the just shall live by his faithfulness.
5 А како вино вара, такав је човек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена. (Sheol h7585)
Behold, the man of wine is outrageous; The proud man remaineth not at rest; He enlargeth his desire as the grave; He is as death, and cannot be satisfied; He gathereth to himself all the nations, And collecteth to himself all the kingdoms. (Sheol h7585)
6 Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: Тешко оном који умножава шта није његово! Докле ће? И који трпа на се густо блато.
Shall not all of them utter a song against him, Yea, songs of reproach and derision concerning him? And say, Woe to him that heapeth up that which belongeth not to him! For how long a time? That ladeth himself with goods taken in pledge!
7 Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? И неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж?
Shall not they suddenly rise up that will oppress thee, And awake, that will harass thee? Yea, thou shalt be their booty.
8 Што си ти опленио многе народе, тебе ће опленити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.
Because thou hast plundered many kingdoms, All the residue of the nations shall plunder thee: For the blood of men, and for violence against the land, Against the city and all its inhabitants.
9 Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнездо своје на високом месту и сачува се ода зла.
Woe to him that procureth unjust gain for his house, That he may set his nest on high, That he may be delivered from the evil hand!
10 Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огрешио си се о своју душу.
Thou hast devised shame for thine house; By destroying many nations, thou hast brought ruin upon thyself.
11 Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета сведочиће.
For the stone from the wall crieth out, And the beam from the timber answereth it.
12 Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом.
Woe to him that buildeth a town by blood, And establisheth a city by iniquity!
13 Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде низашта?
Behold, it is determined by Jehovah of hosts, That nations shall labor for the fire, And kingdoms weary themselves for naught.
14 Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.
For the earth shall be filled with the knowledge of the glory of Jehovah, As the waters cover the sea.
15 Тешко ономе који поји ближњег свог, додаје мех свој да би га опојио и гледао му голотињу.
Woe to him who giveth his neighbor drink; Who poureth out the strong wine, and maketh him drunken, That he may look upon his nakedness!
16 Наситићеш се срамоте место славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој.
Thou shalt be filled with shame instead of glory; Drink thou also, and show thy foreskin! To thee shall come the cup in the right hand of Jehovah, And foul shame shall be upon thy glory.
17 Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу зверјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.
For the violence done to Lebanon shall cover thee, And the destruction of the beasts which made them afraid, On account of the blood of men, and violence against the land, Against the city and all its inhabitants.
18 Шта помаже резан лик што га изреза уметник његов? Шта ливен лик и учитељ лажи, те се уметник узда у дело своје градећи неме идоле?
What profiteth the graven image, When the maker hath graven it? Or the molten image, and the teacher of lies, That the artificer trusteth in his work, When he maketh dumb idols?
19 Тешко ономе који говори дрвету: Прени се! И немом камену: Пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.
Woe to him who saith to the wood, Awake! To the dumb stone, Arise! Will it teach? Behold, it is overlaid with gold and silver, And there is no breath within it.
20 А Господ је у светој цркви својој; ћути пред Њим сва земљо!
But Jehovah is in his Holy temple; Be silent before him, all the earth!
