1 Мојсијева 8

1 А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.

Amma Allah ya tuna da Nuhu da dukan namun jeji da dabbobin da suke tare da shi a cikin jirgi, ya kuma aika da wata iska ta hura dukan duniya, ruwan kuwa ya janye.

2 И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.

Aka toshe maɓuɓɓugan zurfafa da ƙofofin ambaliyar sammai, ruwan sama kuma ya daina saukowa daga sarari.

3 И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;

Ruwan ya janye a hankali daga ƙasa. A ƙarshen kwanaki ɗari da hamsin ɗin, ruwan ya ragu.

4 Те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.

A rana ta goma sha bakwai ga watan bakwai, jirgin ya sauka a duwatsun Ararat.

5 И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.

Ruwan ya ci gaba da janyewa har watan goma. A rana ta fari ga watan goma kuwa ƙwanƙolin duwatsun suka bayyana.

6 А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;

Bayan kwana arba’in, sai Nuhu ya buɗe tagar jirgin da ya yi,

7 И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.

ya saki hankaka. Hankaka ya yi ta kai da kawowa har sai da ruwa ya shanye a duniya.

8 Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.

Sai ya saki kurciya don yă ga in ruwan ya janye daga doron ƙasa.

9 А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.

Amma kurciyar ba tă sami inda za tă sa ƙafafunta ba gama akwai ruwa a dukan doron ƙasa, saboda haka ta komo wurin Nuhu a jirgi. Ya miƙa hannunsa ya ɗauko kurciyar ya shigar da ita wurinsa a cikin jirgi.

10 И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.

Ya ƙara jira kwana bakwai, sai ya sāke aiken kurciyar daga jirgi.

11 И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.

Sa’ad da kurciya ta komo wurinsa da yamma, sai ga ɗanyen ganyen zaitun da ta tsinko a bakinta! Sa’an nan Nuhu ya san cewa ruwa ya janye daga duniya.

12 Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.

Ya ƙara jira kwana bakwai, sai ya sāke aiken kurciyar, amma a wannan ƙaro ba tă komo wurinsa ba.

13 Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.

A rana ta fari ga wata na fari wanda Nuhu ya cika shekaru 601, ruwa ya shanye a ƙasa. Sai Nuhu ya buɗe murfin jirgin, ya ga cewa doron ƙasa ya bushe.

14 А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.

A ran ashirin da bakwai ga wata na biyu, ƙasa ta bushe ƙaƙaf.

15 Тада рече Бог Ноју говорећи:

Sa’an nan Allah ya ce wa Nuhu,

16 Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;

“Fito daga jirgin, kai da matarka da’ya’yanka maza da matansu.

17 Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.

Ka fitar da kowane iri halitta mai rai da take tare da kai waje, tsuntsaye, dabbobi, da dukan halittu masu rarrafe a ƙasa, don su yi ta haihuwa, su yi yawa, su ƙaru a duniya.”

18 И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.

Sai Nuhu ya fito tare da matarsa da’ya’yansa maza da matan’ya’yansa,

19 Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.

da kowace irin dabba, da kowane mai rarrafe, da kowane irin tsuntsu, da kowane irin abu da yake tafiya a bisa duniya, suka fito daga jirgi daki-daki bisa ga irinsu.

20 И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.

Sai Nuhu ya gina bagaden hadaya ga Ubangiji, ya ɗiba waɗansu dabbobi da tsuntsaye masu tsabta, ya yi hadaya ta ƙonawa da su a kan bagaden.

21 И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.

Da Ubangiji ya ji ƙanshi mai daɗi, sai ya ce a zuciyarsa, “Ba zan ƙara la’anta ƙasa saboda mutum ba, ko da yake dukan tunanin zuciyar mutum mugu ne tun yana ƙarami. Ba kuwa zan ƙara hallaka dukan halittu masu rai, kamar yadda na yi ba.

22 Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.

“Muddin duniya tana nan, lokacin shuki da na girbi, lokacin sanyi da na zafi, lokacin damina da na rani, dare da rana ba za su daina ba.”

A Dove is Sent Forth from the Ark