1 Мојсијева 48
1 После јавише Јосифу: Ено, отац ти је болестан. А он поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема.
Kutu pacl tok, fwackyang nu sel Joseph lah papa tumal ah mas. Ke ma inge el us wen luo natul ah, Manasseh ac Ephraim, ac som in liyal Jacob.
2 И јавише Јакову и рекоше: Ево син твој Јосиф иде к теби. А Израиљ се окрепи, те седе на постељи својој.
Ke fwackyang nu sel Jacob lah Joseph wen natul el tuku, Jacob el sang kuiyal nufon ac tukakek muta fin mwe oan kial.
3 И рече Јаков Јосифу: Бог Свемогући јави се мени у Лузу у земљи хананској, и благослови ме;
Jacob el fahk nu sel Joseph, “God Kulana El tuh sikme nu sik in acn Luz in Canaan ac akinsewowoyeyu.
4 И рече ми: Учинићу те да нарастеш и намножиш се; и учинићу од тебе мноштво народа, и даћу земљу ову семену твом након тебе да је њихова до века.
El fahk nu sik, ‘Nga ac sot tulik puspis nutum, tuh fwil nutum fah orala mutunfacl puspis. Nga fah sang facl se inge nu sin fita nutum tuh in ma lalos nwe tok.’”
5 Сада дакле два сина твоја, што ти се родише у земљи мисирској пре него дођох к теби у Мисир, моји су, Јефрем и Манасија као Рувим и Симеун нека буду моји.
Jacob el tafwelana ac fahk, “Joseph, wen luo nutum ma isusla Egypt meet liki nga tuku nu inge, ac ma nutik. Ephraim ac Manasseh ac fah oaoa in wen nutik oapana Reuben ac Simeon.
6 А деца коју родиш после њих, нека буду твоја и нека се по имену браће своје зову у наследству свом.
Fin ac oasr pac wen nutum tokoltal, elos ac fah tia oaoa mu ma nutik. Usru lalos uh elos ac fah eis sel Ephraim ac Manasseh.
7 Јер кад се вратих из Падана, умре ми Рахиља у земљи хананској на путу, кад беше још мало до Ефрате; и погребох је на путу у Ефрату, а то је Витлејем.
Nga oru ange ke sripal Rachel, nina kiom. Yohk asor luk ke el misa in acn Canaan apkuran nu Ephrath, ke nga tuh folok liki acn Mesopotamia. Nga puknilya we sisken inkanek nu Ephrath.” (Ephrath pa pangpang Bethlehem in pacl inge.)
8 А виде Израиљ синове Јосифове, рече: Ко су ови?
Ke Jacob el liye wen luo natul Joseph ah, el siyuk, “Su tulik ingan?”
9 А Јосиф рече оцу свом: Моји синови, које ми Бог даде овде. А он рече: Доведи их к мени, да их благословим.
Ac Joseph el fahk, “Pa inge wen luo nutik ma God El ase nu sik yenu in acn Egypt.” Jacob el fahk, “Usaltalu nu yuruk, nga in akinsewowoyaltalla.”
10 А очи беху Израиљу отежале од старости, те не могаше добро видети. А кад му их приведе, целива их и загрли.
Mutawauk in ohkla mutal Jacob ke sripen matuoh lal, ac el tia arulana liye wo. Joseph el kolla tulik luo ah nu yorol, ac el kafiseltalma nu yorol ac ngok mutaltal.
11 И рече Израиљ Јосифу: Нисам мислио да ћу видети лице твоје; а гле, Бог ми даде да видим и пород твој.
Jacob el fahk nu sel Joseph, “Nga tiana nunku mu nga ac sifilpa liye kom, a inge God El oru tuh ngan liye pac tulik nutum uh.”
12 А Јосиф одмаче их од колена његових и поклони се лицем до земље.
Na Joseph el srakla tulik luo ah liki finyepal Jacob, ac pasrla nwe infohk uh ye mutal.
13 Па их узе Јосиф обојицу, Јефрема себи с десне стране а Израиљу с леве, Манасију пак себи с леве стране а Израиљу с десне; и тако их примаче к њему.
Joseph el fililya Ephraim ke layen lasa lal Jacob, ac Manasseh ke layen layot.
14 А Израиљ пруживши десну руку своју метну је на главу Јефрему млађем, а леву на главу Манасији, тако наместивши руке навлаш, ако и јесте Манасија био првенац.
Tusruktu Jacob el eklalik paol, ac filiya lac paol layot lal fin sifal Ephraim, finne el pa fusr seltal, ac lac paol lasa fin sifal Manasseh, su matu.
15 И благослови Јосифа говорећи: Бог, коме су свагда угађали оци моји Аврам и Исак, Бог, који ме је хранио од како сам постао до данашњег дана,
Na Jacob el akinsewowoyal Joseph ac fahk, “Lela tuh God, su Abraham ac Isaac papa tumuk tuh kulansap nu se, Elan akinsewowoye tulik luo inge! Lela tuh God, su kolyu nwe misenge, Elan akinsewowoyaltal!
16 Анђео, који ме је избављао од сваког зла, да благослови децу ову, и да се по мом имену и по имену отаца мојих Аврама и Исака прозову, и да се као рибе намноже на земљи!
Lela tuh lipufan se, su moliyula liki ongoiya nukewa, in akinsewowoyaltal. Lela tuh inek ac inel Abraham ac Isaac papa tumuk, in esamyuk ke sripen tulik mukul inge! Lela tuh in pukanten tulik natultal, ac fwilin tulik natulos!”
17 А Јосиф кад виде где отац метну десну руку своју на главу Јефрему, не би му мило, па ухвати за руку оца свог да је премести с главе Јефремове на главу Манасијину.
Joseph el toasrla ke el liye lah papa tumal ah filiya lac paol layot fin sifal Ephraim. Ouinge el sruokya poun papa tumal in srakla liki fin sifal Ephraim nu fin sifal Manasseh.
18 И рече Јосиф оцу свом: Не тако, оче; ово је првенац, метни десницу њему на главу.
El fahk nu sin papa tumal ah, “Tia pa ingan, papa. Tulik se ma matu ah pa inge. Likiya lac poum layot fin sifal.”
19 Али отац његов не хте, него рече: Знам, сине, знам; и од њега ће постати народ, и он ће бити велик; али ће млађи брат његов бити већи од њега, и семе ће његово бити велико мноштво народа.
Papa tumal ah tia insese kac. El fahk, “Wen nutik, nga etu. Nga etu lah fwilin tulik natul Manasseh ac fah oayapa orala sie mutunfacl lulap. Tusruktu tamulel fusr lal el ac fah yohk lukel, ac fita natul fah orala mutunfacl lulap puspis.”
20 И благослови их у онај дан и рече: Тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију.
Ouinge el akinsewowoyaltal ke len sac, ac fahk, “Mwet Israel fah orekmakin inemtal ke elos ac fahk kas in akinsewowoye mwet uh. Elos ac fahk, ‘God Elan akinsewowoye kom oana ke El akinsewowoyal Ephraim ac Manasseh.’” Ke Jacob el oru ouinge uh, el likilya Ephraim meet lukel Manasseh.
21 После рече Израиљ Јосифу: Ево ја ћу скоро умрети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших.
Toko Jacob el fahk nu sel Joseph, “Oana ke kom akilen uh, nga apkuran in misa, tusruktu God El ac fah wi kom ac El ac fah folokinkomla nu ke facl sin papa matu tomom.
22 И ја ти дајем један део више него браћи твојој, који узех из руку аморејских мачем својим и луком својим.
Nga sot nu sum acn Shechem — acn se ma wo fohk we uh, su nga tuh eisla sin mwet Amor ke mweun luk. Nga tia sang acn we nu sin tamulel wiom.”
