1 Мојсијева 48
1 После јавише Јосифу: Ено, отац ти је болестан. А он поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема.
After these things, someone said to Joseph [May he add], “Behold, your father is sick.” He took with him his two sons, Manasseh [Causing to forget] and Ephraim [Fruit].
2 И јавише Јакову и рекоше: Ево син твој Јосиф иде к теби. А Израиљ се окрепи, те седе на постељи својој.
Someone told Jacob [Supplanter], and said, “Behold, your son Joseph [May he add] comes to you,” and Israel [God prevails] strengthened himself, and sat on the bed.
3 И рече Јаков Јосифу: Бог Свемогући јави се мени у Лузу у земљи хананској, и благослови ме;
Jacob [Supplanter] said to Joseph [May he add], “El Shaddai [God Almighty] appeared to me at Luz in the land of Canaan [Humbled], and blessed me,
4 И рече ми: Учинићу те да нарастеш и намножиш се; и учинићу од тебе мноштво народа, и даћу земљу ову семену твом након тебе да је њихова до века.
and said to me, ‘Behold, I will make you fruitful, and multiply you, and I will make of you a company of peoples, and will give this land to your offspring after you for an everlasting possession.’
5 Сада дакле два сина твоја, што ти се родише у земљи мисирској пре него дођох к теби у Мисир, моји су, Јефрем и Манасија као Рувим и Симеун нека буду моји.
Now your two sons, who were born to you in the land of Egypt [Abode of slavery] before I came to you into Egypt [Abode of slavery], are mine; Ephraim [Fruit] and Manasseh [Causing to forget], even as Reuben [See, a son!] and Simeon [Hearing], will be mine.
6 А деца коју родиш после њих, нека буду твоја и нека се по имену браће своје зову у наследству свом.
Your issue, whom you become the father of after them, will be yours. They will be called after the name of their brothers in their inheritance.
7 Јер кад се вратих из Падана, умре ми Рахиља у земљи хананској на путу, кад беше још мало до Ефрате; и погребох је на путу у Ефрату, а то је Витлејем.
As for me, when I came from Paddan, Rachel [Ewe sheep] died by me in the land of Canaan [Humbled] on the way, when there was still some distance to come to Ephrath, and I buried her there on the way to Ephrath (also called Bethlehem [House of Bread]).”
8 А виде Израиљ синове Јосифове, рече: Ко су ови?
Israel [God prevails] saw Joseph [May he add]’s sons, and said, “Who are these?”
9 А Јосиф рече оцу свом: Моји синови, које ми Бог даде овде. А он рече: Доведи их к мени, да их благословим.
Joseph [May he add] said to his father, “They are my sons, whom God has given me here.” He said, “Please bring them to me, and I will bless them.”
10 А очи беху Израиљу отежале од старости, те не могаше добро видети. А кад му их приведе, целива их и загрли.
Now the eyes of Israel [God prevails] were dim for age, so that he couldn’t see. He brought them near to him; and he kissed them, and embraced them.
11 И рече Израиљ Јосифу: Нисам мислио да ћу видети лице твоје; а гле, Бог ми даде да видим и пород твој.
Israel [God prevails] said to Joseph [May he add], “I didn’t think I would see your face, and behold, God has let me see your offspring also.”
12 А Јосиф одмаче их од колена његових и поклони се лицем до земље.
Joseph [May he add] brought them out from between his knees, and he bowed himself with his face to the earth.
13 Па их узе Јосиф обојицу, Јефрема себи с десне стране а Израиљу с леве, Манасију пак себи с леве стране а Израиљу с десне; и тако их примаче к њему.
Joseph [May he add] took them both, Ephraim [Fruit] in his right hand toward Israel [God prevails]’s left hand, and Manasseh [Causing to forget] in his left hand toward Israel [God prevails]’s right hand, and brought them near to him.
14 А Израиљ пруживши десну руку своју метну је на главу Јефрему млађем, а леву на главу Манасији, тако наместивши руке навлаш, ако и јесте Манасија био првенац.
Israel [God prevails] stretched out his right hand, and laid it on Ephraim [Fruit]’s head, who was the younger, and his left hand on Manasseh [Causing to forget]’s head, guiding his hands knowingly, for Manasseh [Causing to forget] was the firstborn.
15 И благослови Јосифа говорећи: Бог, коме су свагда угађали оци моји Аврам и Исак, Бог, који ме је хранио од како сам постао до данашњег дана,
He blessed Joseph [May he add], and said, “The God before whom my fathers Abraham [Father of a multitude] and Isaac [Laughter] walked, the God who has fed me all my life long to this day,
16 Анђео, који ме је избављао од сваког зла, да благослови децу ову, и да се по мом имену и по имену отаца мојих Аврама и Исака прозову, и да се као рибе намноже на земљи!
the angel who has redeemed me from all evil, bless the lads, and let my name be named on them, and the name of my fathers Abraham [Father of a multitude] and Isaac [Laughter]. Let them grow into a multitude upon the earth.”
17 А Јосиф кад виде где отац метну десну руку своју на главу Јефрему, не би му мило, па ухвати за руку оца свог да је премести с главе Јефремове на главу Манасијину.
When Joseph [May he add] saw that his father laid his right hand on the head of Ephraim [Fruit], it displeased him. He held up his father’s hand, to remove it from Ephraim [Fruit]’s head to Manasseh [Causing to forget]’s head.
18 И рече Јосиф оцу свом: Не тако, оче; ово је првенац, метни десницу њему на главу.
Joseph [May he add] said to his father, “Not so, my father; for this is the firstborn; put your right hand on his head.”
19 Али отац његов не хте, него рече: Знам, сине, знам; и од њега ће постати народ, и он ће бити велик; али ће млађи брат његов бити већи од њега, и семе ће његово бити велико мноштво народа.
His father refused, and said, “I know, my son, I know. He also will become a people, and he also will be great. However, his younger brother will be greater than he, and his offspring will become a multitude of nations.”
20 И благослови их у онај дан и рече: Тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију.
He blessed them that day, saying, “In you will Israel [God prevails] bless, saying, ‘God make you as Ephraim [Fruit] and as Manasseh [Causing to forget]’” He set Ephraim [Fruit] before Manasseh [Causing to forget].
21 После рече Израиљ Јосифу: Ево ја ћу скоро умрети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших.
Israel [God prevails] said to Joseph [May he add], “Behold, I am dying, but God will be with you, and bring you again to the land of your fathers.
22 И ја ти дајем један део више него браћи твојој, који узех из руку аморејских мачем својим и луком својим.
Moreover I have given to you one portion above your brothers, which I took out of the hand of the Amorite [Descendants of Talkers] with my sword and with my bow.”
