1 Мојсијева 48
1 После јавише Јосифу: Ено, отац ти је болестан. А он поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема.
Eso enoga Ya: igobe da olo madelai ba: i. Amola ilia da Yousefema adoi. Yousefe da egefe aduna amo Ma: na: se amola Ifala: ime, amo Ya: igobema oule asi.
2 И јавише Јакову и рекоше: Ево син твој Јосиф иде к теби. А Израиљ се окрепи, те седе на постељи својој.
Ya: igobe da Yousefe e ba: la misi sia: nababeba: le, e da ea gasa fili, dia heda: su fafai da: iya wa: le fi.
3 И рече Јаков Јосифу: Бог Свемогући јави се мени у Лузу у земљи хананској, и благослови ме;
Ya: igobe da Yousefema amane sia: i, “Gode Bagadedafa da Luse soge amo ganodini nama misini amola E da na hahawane dogolegele fidima: ne sia: i.
4 И рече ми: Учинићу те да нарастеш и намножиш се; и учинићу од тебе мноштво народа, и даћу земљу ову семену твом након тебе да је њихова до века.
E da nama amane sia: i, ‘Na da dima mano bagohame imunu amola digaga lalelegei manolali da fi bagohame hamomu. Amo soge Na da dia mano fifi misi ilima imunu. Ilia da amo soge eso huluane mae fisili gagulalumu.’”
5 Сада дакле два сина твоја, што ти се родише у земљи мисирској пре него дођох к теби у Мисир, моји су, Јефрем и Манасија као Рувим и Симеун нека буду моји.
Ya: igobe da eno amane sia: i, “Yousefe! Dia gofe aduna amo na da guiguda: mae misini dima lalelegei, amo da na mano. Ifala: ime amola Ma: na: se da Liubene amola Simiane amo defele, na mano gala.
6 А деца коју родиш после њих, нека буду твоја и нека се по имену браће своје зову у наследству свом.
Di da dunu mano eno lalelegesea, ilia da na mano defele hame ba: mu. Ilia nana liligi lamu da Ifala: ime amola Ma: na: se ela fi amoga lamu.
7 Јер кад се вратих из Падана, умре ми Рахиља у земљи хананској на путу, кад беше још мало до Ефрате; и погребох је на путу у Ефрату, а то је Витлејем.
Na da dia ame La: isele amo dawa: beba: le agoane hamosa. Na da Mesoubouda: imia soge fisili, logoga manebeba: le, e da Efala: de moilai gadenene guiguda: Ga: ina: ne soge ganodini bogoi dagoi. E bogobeba: le, na da se bagade nabi. Na da Efala: de ahoasu logo bega: ea da: i hodo uli dogone sali.” (Efala: de ea dio da wali Bedeleheme.)
8 А виде Израиљ синове Јосифове, рече: Ко су ови?
Ya: igobe da Yousefe egefela ba: beba: le, amane adole ba: i, “Amo goi da nowala: ?”
9 А Јосиф рече оцу свом: Моји синови, које ми Бог даде овде. А он рече: Доведи их к мени, да их благословим.
Yousefe da bu adole i, “Amo da nagofela. Gode da Idibidi soge guiguda: amo ganodini, amo mano nama i dagoi.” Ya: igobe da amane sia: i, “Ela nama oule misa! Na da elama Gode da ela hahawane dogolegele fidima: ne sia: mu.”
10 А очи беху Израиљу отежале од старости, те не могаше добро видети. А кад му их приведе, целива их и загрли.
Ya: igobe da da: i hamoiba: le, ea si da wadela: i galu. E da noga: le ba: mu gogolei. Yousefe da amo goi aduna ema oule misini, e da ela ouga: ne nonogoi.
11 И рече Израиљ Јосифу: Нисам мислио да ћу видети лице твоје; а гле, Бог ми даде да видим и пород твој.
Ya: igobe da Yousefema amane sia: i, “Na da dia odagi bu hame ba: mu dawa: i galu. Be wali Gode da fidibiba: le, na da di amola dia mano ba: i dagoi.”
12 А Јосиф одмаче их од колена његових и поклони се лицем до земље.
Amalalu, Yousefe da ea mano aduna Ya: igobe ea masele da: iya fene esalu amo lale, e da beguduli ea odagi osobo digila sa: i.
13 Па их узе Јосиф обојицу, Јефрема себи с десне стране а Израиљу с леве, Манасију пак себи с леве стране а Израиљу с десне; и тако их примаче к њему.
Yousefe da Ifala: ime amo Ya: igobe ea lobo fofadi leloma: ne oule asi amola Ma: na: se amo Ya: igobe ea lobodafa amoga leloma: ne oule asi.
14 А Израиљ пруживши десну руку своју метну је на главу Јефрему млађем, а леву на главу Манасији, тако наместивши руке навлаш, ако и јесте Манасија био првенац.
Be Ya: igobe da ea lobo ele gaduli giawale, ea lobodafa amo Ifala: ime (e da fa: no lalelegei mano) ea dialuma da: iya ligisi amola ea lobo fofadi amo magobo mano Ma: na: se ea dialuma da: iya ligisi.
15 И благослови Јосифа говорећи: Бог, коме су свагда угађали оци моји Аврам и Исак, Бог, који ме је хранио од како сам постао до данашњег дана,
Amalalu, e da Godema E da Yousefe hahawane dogolegele fidima: ne sia: i, amane, “Gode (na ada A: ibalaha: me amola Aisage da Ema hawa: hamosu) E da amo goi aduna hahawane dogolegele fidimu da defea. Gode da mae yolesili musa: amola wahadafa nama bisili logo olelemusa: ahoasu.
16 Анђео, који ме је избављао од сваког зла, да благослови децу ову, и да се по мом имену и по имену отаца мојих Аврама и Исака прозову, и да се као рибе намноже на земљи!
A: igele amo da na mae se nabima: ne gaga: su, e da ela hahawane dogolegele fidimu da defea. Na dio amola na ada A: ibalaha: me amola Aisage elea dio, da amo goi ela fi ganodini dialalalumu da defea. Ilima mano bagohame lalelegemu amola iligaga fi dunu bagohame ba: mu da defea.”
17 А Јосиф кад виде где отац метну десну руку своју на главу Јефрему, не би му мило, па ухвати за руку оца свог да је премести с главе Јефремове на главу Манасијину.
Yousefe da ea ada ea lobodafa amo Ifala: ime ea dialuma da: iya ligisi amo ba: loba, da: i dioi galu. Amaiba: le, e da ea ada lobodafa amo Ifala: ime dialuma fisili Ma: na: se ea dialuma da: iya ligisima: ne, gagui.
18 И рече Јосиф оцу свом: Не тако, оче; ово је првенац, метни десницу њему на главу.
E da ea adama amane sia: i, “Agoane hame, ada! Ma: na: se da magobo mano. Dia lobodafa ea dialuma da: iya ligisima.”
19 Али отац његов не хте, него рече: Знам, сине, знам; и од њега ће постати народ, и он ће бити велик; али ће млађи брат његов бити већи од њега, и семе ће његово бити велико мноштво народа.
Be ea ada da amane hame hamoi. E amane sia: i, “Na gofe! Na dawa: ! Ma: na: se ea lalelegemu fi amola da fi bagade hamomu. Be magobo baligia da ea hou baligimu. Egaga fi lalelegemu da baligili bagade ba: mu.”
20 И благослови их у онај дан и рече: Тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију.
Amaiba: le, amo esoga, Ya: igobe da elama Gode da hahawane dogolegele fidima: ne ilegele sia: i dagoi. E amane sia: i, “Isala: ili dunu da eno dunuma Gode hahawane dogolegele fidima: ne sia: sea, ilia da alia dioba: le sia: mu. Ilia da agoane sia: mu, Gode da dilia hou afadenene, bu Ifala: ime amola Ma: na: se ela hou defele hamomu da defea.” Ya: igobe da agoane Ifala: ime bisili amola Ma: na: se fa: no ilegei.
21 После рече Израиљ Јосифу: Ево ја ћу скоро умрети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших.
Amalalu, Ya: igobe da Yousefema amane sia: i, “Di da waha ba: sa. Na da bogomu galebe. Be Gode da di mae fisili, dia aowalali amo ilia sogega bu oule masunu.
22 И ја ти дајем један део више него браћи твојој, који узех из руку аморејских мачем својим и луком својим.
Siegeme soge ida: iwane gala amo na da A: moulaide dunuma gegesu gobihei bagade amola dadi amoga gegeiba: le, samogene gagulaligi. Amo soge na da diolalalima hame imunu. Na da amo dima fawane imunu.”
