1 Мојсијева 45
1 Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: Изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.
Then Joseph [May he add] couldn’t control himself before all those who stood before him, and he cried, “Cause everyone to go out from me!” No one else stood with him, while Joseph [May he add] made himself known to his brothers.
2 Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.
He wept aloud. The Egyptians [people from Abode of slavery] sh'ma ·heard obeyed·, and the house of Pharaoh sh'ma ·heard obeyed·.
3 И рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.
Joseph [May he add] said to his brothers, “I am Joseph [May he add]! Does my father still live?” His brothers couldn’t answer him; for they were terrified at his presence.
4 А Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, ког продадосте у Мисир.
Joseph [May he add] said to his brothers, “Come near to me, please.” They came near. “He said, I am Joseph [May he add], your brother, whom you sold into Egypt [Abode of slavery].
5 А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег.
Now don’t be grieved, nor angry with yourselves, that you sold me here, for God sent me before you to preserve life.
6 Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве.
For these two years the famine has been in the land, and there are yet five years, in which there will be no plowing and no harvest.
7 А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим.
God sent me before you to preserve for you a remnant in the earth, and to save you alive by a great deliverance.
8 И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његовог и старешином над свом земљом мисирском.
So now it was not you who sent me here, but God, and he has made me a father to Pharaoh, lord of all his house, and ruler over all the land of Egypt [Abode of slavery].
9 Вратите се брже к оцу мом и кажите му: Овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати.
Hurry, and go up to my father, and tell him, ‘This is what your son Joseph [May he add] says, “God has made me lord of all Egypt [Abode of slavery]. Come down to me. Don’t wait.
10 Седећеш у земљи гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и шта је год твоје.
You shall dwell in the land of Goshen [Drawing near], and you will be near to me, you, your children, your children’s children, your flocks, your herds, and all that you have.
11 И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје.
There I will nourish you; for there are yet five years of famine; lest you come to poverty, you, and your household, and all that you have.”’
12 А ето видите очима својим, и брат мој Венијамин својим очима, да вам ја из уста говорим.
Behold, your eyes see, and the eyes of my brother Benjamin [Son of right hand, Son of south], that it is my mouth that speaks to you.
13 Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и шта сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог.
You shall tell my father of all my glory in Egypt [Abode of slavery], and of all that you have seen. You shall hurry and bring my father down here.”
14 Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његовом.
He fell on his brother Benjamin [Son of right hand, Son of south]’s neck, and wept, and Benjamin [Son of right hand, Son of south] wept on his neck.
15 И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.
He kissed all his brothers, and wept on them. After that his brothers talked with him.
16 И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовим;
The report of it was sh'ma ·heard obeyed· in Pharaoh’s house, saying, “Joseph [May he add]’s brothers have come.” It pleased Pharaoh well, and his servants.
17 И рече Фараон Јосифу: Кажи браћи својој: Овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу хананску,
Pharaoh said to Joseph [May he add], “Tell your brothers, ‘Do this. Load your animals, and go, travel to the land of Canaan [Humbled].
18 Па узмите оца свог и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.
Take your father and your households, and come to me, and I will give you the good of the land of Egypt [Abode of slavery], and you will eat the fat of the land.’
19 А ти им заповеди: Овако учините: узмите са собом из земље мисирске кола за децу своју и за жене своје, и поведите оца свог и дођите овамо;
Now you are enjoined: do this. Take wagons out of the land of Egypt [Abode of slavery] for your little ones, and for your wives, and bring your father, and come.
20 А на покућство своје не гледајте, јер шта има најбоље у свој земљи мисирској ваше је.
Also, don’t concern yourselves about your belongings, for the good of all the land of Egypt [Abode of slavery] is yours.”
21 И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.
The sons of Israel [God prevails] did so. Joseph [May he add] gave them wagons, according to the order of Pharaoh, and gave them provision for the way.
22 И свакоме даде по две хаљине, а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине.
He gave each one of them changes of clothing, but to Benjamin [Son of right hand, Son of south] he gave three hundred pieces of silver and five changes of clothing.
23 А оцу свом посла још десет магараца натоварених најлепших ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоварених жита и хлеба и јестива оцу на пут.
He sent the following to his father: ten donkeys loaded with the good things of Egypt [Abode of slavery], and ten female donkeys loaded with grain and bread and provision for his father by the way.
24 Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: Немојте се корити путем.
So he sent his brothers away, and they departed. He said to them, “See that you don’t quarrel on the way.”
25 Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу хананску к Јакову оцу свом.
They went up out of Egypt [Abode of slavery], and came into the land of Canaan [Humbled], to Jacob [Supplanter] their father.
26 И јавише му и рекоше: Још је жив Јосиф, и заповеда над свом земљом мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вероваше.
They told him, saying, “Joseph [May he add] is still alive, and he is ruler over all the land of Egypt [Abode of slavery].” His heart fainted, for he didn’t trust them.
27 Али кад му казаше све речи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и виде кола, која посла Јосиф по оца, тада оживе дух Јакова оца њиховог;
They told him all the words of Joseph [May he add], which he had said to them. When he saw the wagons which Joseph [May he add] had sent to carry him, the spirit of Jacob [Supplanter], their father, revived.
28 И рече Израиљ: Доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нисам умро.
Israel [God prevails] said, “It is enough. Joseph [May he add] my son is still alive. I will go and see him before I die.”
