1 Мојсијева 45
1 Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: Изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.
Then Joseph could not refrain himself before all them that stood by him; and he cried, Cause every man to go out from me. And there stood no man with him, while Joseph made himself known to his brothers.
2 Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.
And he wept aloud: and the Egyptians and the house of Pharaoh heard.
3 И рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.
And Joseph said to his brothers, I am Joseph; does my father yet live? And his brothers could not answer him; for they were troubled at his presence.
4 А Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, ког продадосте у Мисир.
And Joseph said to his brothers, Come near to me, I pray you. And they came near. And he said, I am Joseph your brother, whom you sold into Egypt.
5 А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег.
Now therefore be not grieved, nor angry with yourselves, that you sold me here: for God did send me before you to preserve life.
6 Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве.
For these two years has the famine been in the land: and yet there are five years, in the which there shall neither be ripening nor harvest.
7 А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим.
And God sent me before you to preserve you a posterity in the earth, and to save your lives by a great deliverance.
8 И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његовог и старешином над свом земљом мисирском.
So now it was not you that sent me here, but God: and he has made me a father to Pharaoh, and lord of all his house, and a ruler throughout all the land of Egypt.
9 Вратите се брже к оцу мом и кажите му: Овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати.
Haste you, and go up to my father, and say to him, Thus says your son Joseph, God has made me lord of all Egypt: come down to me, tarry not:
10 Седећеш у земљи гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и шта је год твоје.
And you shall dwell in the land of Goshen, and you shall be near to me, you, and your children, and your children’s children, and your flocks, and your herds, and all that you have:
11 И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје.
And there will I nourish you; for yet there are five years of famine; lest you, and your household, and all that you have, come to poverty.
12 А ето видите очима својим, и брат мој Венијамин својим очима, да вам ја из уста говорим.
And, behold, your eyes see, and the eyes of my brother Benjamin, that it is my mouth that speaks to you.
13 Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и шта сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог.
And you shall tell my father of all my glory in Egypt, and of all that you have seen; and you shall haste and bring down my father here.
14 Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његовом.
And he fell on his brother Benjamin’s neck, and wept; and Benjamin wept on his neck.
15 И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.
Moreover he kissed all his brothers, and wept on them: and after that his brothers talked with him.
16 И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовим;
And the fame thereof was heard in Pharaoh’s house, saying, Joseph’s brothers are come: and it pleased Pharaoh well, and his servants.
17 И рече Фараон Јосифу: Кажи браћи својој: Овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу хананску,
And Pharaoh said to Joseph, Say to your brothers, This do you; lade your beasts, and go, get you to the land of Canaan;
18 Па узмите оца свог и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.
And take your father and your households, and come to me: and I will give you the good of the land of Egypt, and you shall eat the fat of the land.
19 А ти им заповеди: Овако учините: узмите са собом из земље мисирске кола за децу своју и за жене своје, и поведите оца свог и дођите овамо;
Now you are commanded, this do you; take you wagons out of the land of Egypt for your little ones, and for your wives, and bring your father, and come.
20 А на покућство своје не гледајте, јер шта има најбоље у свој земљи мисирској ваше је.
Also regard not your stuff; for the good of all the land of Egypt is yours.
21 И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.
And the children of Israel did so: and Joseph gave them wagons, according to the commandment of Pharaoh, and gave them provision for the way.
22 И свакоме даде по две хаљине, а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине.
To all of them he gave each man changes of raiment; but to Benjamin he gave three hundred pieces of silver, and five changes of raiment.
23 А оцу свом посла још десет магараца натоварених најлепших ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоварених жита и хлеба и јестива оцу на пут.
And to his father he sent after this manner; ten asses laden with the good things of Egypt, and ten she asses laden with corn and bread and meat for his father by the way.
24 Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: Немојте се корити путем.
So he sent his brothers away, and they departed: and he said to them, See that you fall not out by the way.
25 Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу хананску к Јакову оцу свом.
And they went up out of Egypt, and came into the land of Canaan to Jacob their father,
26 И јавише му и рекоше: Још је жив Јосиф, и заповеда над свом земљом мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вероваше.
And told him, saying, Joseph is yet alive, and he is governor over all the land of Egypt. And Jacob’s heart fainted, for he believed them not.
27 Али кад му казаше све речи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и виде кола, која посла Јосиф по оца, тада оживе дух Јакова оца њиховог;
And they told him all the words of Joseph, which he had said to them: and when he saw the wagons which Joseph had sent to carry him, the spirit of Jacob their father revived:
28 И рече Израиљ: Доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нисам умро.
And Israel said, It is enough; Joseph my son is yet alive: I will go and see him before I die.
