1 Мојсијева 45
1 Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: Изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.
约瑟在左右站着的人面前情不自禁，吩咐一声说：“人都要离开我出去！”约瑟和弟兄们相认的时候并没有一人站在他面前。
2 Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.
他就放声大哭；埃及人和法老家中的人都听见了。
3 И рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.
约瑟对他弟兄们说：“我是约瑟。我的父亲还在吗？”他弟兄不能回答，因为在他面前都惊惶。
4 А Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, ког продадосте у Мисир.
约瑟又对他弟兄们说：“请你们近前来。”他们就近前来。他说：“我是你们的兄弟约瑟，就是你们所卖到埃及的。
5 А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег.
现在，不要因为把我卖到这里自忧自恨。这是 神差我在你们以先来，为要保全生命。
6 Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве.
现在这地的饥荒已经二年了，还有五年不能耕种，不能收成。
7 А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим.
神差我在你们以先来，为要给你们存留余种在世上，又要大施拯救，保全你们的生命。
8 И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његовог и старешином над свом земљом мисирском.
这样看来，差我到这里来的不是你们，乃是 神。他又使我如法老的父，作他全家的主，并埃及全地的宰相。
9 Вратите се брже к оцу мом и кажите му: Овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати.
你们要赶紧上到我父亲那里，对他说：‘你儿子约瑟这样说： 神使我作全埃及的主，请你下到我这里来，不要耽延。
10 Седећеш у земљи гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и шта је год твоје.
你和你的儿子孙子，连牛群羊群，并一切所有的，都可以住在歌珊地，与我相近。
11 И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје.
我要在那里奉养你；因为还有五年的饥荒，免得你和你的眷属，并一切所有的，都败落了。’
12 А ето видите очима својим, и брат мој Венијамин својим очима, да вам ја из уста говорим.
况且你们的眼和我兄弟便雅悯的眼都看见是我亲口对你们说话。
13 Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и шта сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог.
你们也要将我在埃及一切的荣耀和你们所看见的事都告诉我父亲，又要赶紧地将我父亲搬到我这里来。”
14 Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његовом.
于是约瑟伏在他兄弟便雅悯的颈项上哭，便雅悯也在他的颈项上哭。
15 И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.
他又与众弟兄亲嘴，抱着他们哭，随后他弟兄们就和他说话。
16 И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовим;
这风声传到法老的宫里，说：“约瑟的弟兄们来了。”法老和他的臣仆都很喜欢。
17 И рече Фараон Јосифу: Кажи браћи својој: Овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу хананску,
法老对约瑟说：“你吩咐你的弟兄们说：‘你们要这样行：把驮子抬在牲口上，起身往迦南地去。
18 Па узмите оца свог и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.
将你们的父亲和你们的眷属都搬到我这里来，我要把埃及地的美物赐给你们，你们也要吃这地肥美的出产。
19 А ти им заповеди: Овако учините: узмите са собом из земље мисирске кола за децу своју и за жене своје, и поведите оца свог и дођите овамо;
现在我吩咐你们要这样行：从埃及地带着车辆去，把你们的孩子和妻子，并你们的父亲都搬来。
20 А на покућство своје не гледајте, јер шта има најбоље у свој земљи мисирској ваше је.
你们眼中不要爱惜你们的家具，因为埃及全地的美物都是你们的。’”
21 И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.
以色列的儿子们就如此行。约瑟照着法老的吩咐给他们车辆和路上用的食物，
22 И свакоме даде по две хаљине, а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине.
又给他们各人一套衣服，惟独给便雅悯三百银子，五套衣服；
23 А оцу свом посла још десет магараца натоварених најлепших ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоварених жита и хлеба и јестива оцу на пут.
送给他父亲公驴十匹，驮着埃及的美物，母驴十匹，驮着粮食与饼和菜，为他父亲路上用。
24 Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: Немојте се корити путем.
于是约瑟打发他弟兄们回去，又对他们说：“你们不要在路上相争。”
25 Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу хананску к Јакову оцу свом.
他们从埃及上去，来到迦南地、他们的父亲雅各那里，
26 И јавише му и рекоше: Још је жив Јосиф, и заповеда над свом земљом мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вероваше.
告诉他说：“约瑟还在，并且作埃及全地的宰相。”雅各心里冰凉，因为不信他们。
27 Али кад му казаше све речи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и виде кола, која посла Јосиф по оца, тада оживе дух Јакова оца њиховог;
他们便将约瑟对他们说的一切话都告诉了他。他们父亲雅各又看见约瑟打发来接他的车辆，心就苏醒了。
28 И рече Израиљ: Доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нисам умро.
以色列说：“罢了！罢了！我的儿子约瑟还在，趁我未死以先，我要去见他一面。”
