1 Мојсијева 44
1 И заповеди Јосиф човеку што управљаше кућом његовом говорећи: Наспи овим људима у вреће жита колико могу понети, и свакоме у врећу метни озго новце његове.
He commanded the steward of his house, saying, “Fill the men’s sacks with food, as much as they can carry, and put each man’s money in his sack’s mouth.
2 И чашу моју, чашу сребрну, метни најмлађем у врећу одозго и новце за његово жито. И учини како му Јосиф рече.
Put my cup, the silver cup, in the sack’s mouth of the youngest, with his grain money.” He did according to the word that Joseph had spoken.
3 А ујутру кад свану, отпустише људе с магарцима њиховим.
As soon as the morning was light, the men were sent away, they and their donkeys.
4 А кад изађоше из места и још не беху далеко, рече Јосиф човеку што управљаше кућом његовом: Устани, иди брже за оним људима, и кад их стигнеш реци им: Зашто враћате зло за добро?
When they had gone out of the city, and were not yet far off, Joseph said to his steward, “Up, follow after the men. When you overtake them, ask them, ‘Why have you rewarded evil for good?
5 Није ли то чаша из које пије мој господар? И неће ли по њој зацело познати какви сте? Зло сте радили што сте то учинили.
Isn’t this that from which my lord drinks, and by which he indeed divines? You have done evil in so doing.’”
6 И он их стиже, и рече им тако.
He overtook them, and he spoke these words to them.
7 А они му рекоше: Зашто говориш, господару, такве речи? Сачувај Боже да слуге твоје учине такво шта!
They said to him, “Why does my lord speak such words as these? Far be it from your servants that they should do such a thing!
8 Ено смо ти донели натраг из земље хананске новце које нађосмо озго у врећама својим, па како бисмо украли из куће господара твог сребро или злато?
Behold, the money, which we found in our sacks’ mouths, we brought again to you out of the land of Canaan. How then should we steal silver or gold out of your lord’s house?
9 У ког се између слуга твојих нађе, онај нека погине, и сврх тога ми ћемо бити робови господару мом.
With whomever of your servants it is found, let him die, and we also will be my lord’s slaves.”
10 А он рече: Нека буде како рекосте; али у кога се нађе, онај да ми буде роб, а ви остали нећете бити криви.
He said, “Now also let it be according to your words. He with whom it is found will be my slave; and you will be blameless.”
11 И брже поскидаше сви на земљу вреће своје, и разрешише сваки своју врећу.
Then they hurried, and each man took his sack down to the ground, and each man opened his sack.
12 А он стаде тражити почевши од најстаријег, и кад дође на најмлађег, нађе се чаша у врећи Венијаминовој.
He searched, beginning with the oldest, and ending at the youngest. The cup was found in Benjamin’s sack.
13 Тада раздреше хаљине своје, и натоваривши сваки свој товар на свог магарца вратише се у град.
Then they tore their clothes, and each man loaded his donkey, and returned to the city.
14 И дође Јуда с браћом својом Јосифу у кућу, док он још беше код куће, и падоше пред њим на земљу.
Judah and his brothers came to Joseph’s house, and he was still there. They fell on the ground before him.
15 А Јосиф им рече: Шта сте то учинили? Зар нисте знали да човек као што сам ја може зацело дознати?
Joseph said to them, “What deed is this that you have done? Don’t you know that such a man as I can indeed do divination?”
16 Тада рече Јуда: Шта да ти кажемо, господару? Шта да говоримо? Како ли да се правдамо? Бог је открио злочинство твојих слуга. Ево, ми смо сви робови твоји, господару, и ми и овај у кога се нашла чаша.
Judah said, “What will we tell my lord? What will we speak? How will we clear ourselves? God has found out the iniquity of your servants. Behold, we are my lord’s slaves, both we and he also in whose hand the cup is found.”
17 А Јосиф рече: Боже сачувај! Нећу ја то; у кога се нашла чаша он нека ми буде роб, а ви идите с миром оцу свом.
He said, “Far be it from me that I should do so. The man in whose hand the cup is found, he will be my slave; but as for you, go up in peace to your father.”
18 Али Јуда приступив к њему рече: Чуј ме, господару; допусти да проговори слуга твој господару свом, и нека се гнев твој не распали на слугу твог, јер си ти као сам Фараон.
Then Judah came near to him, and said, “Oh, my lord, please let your servant speak a word in my lord’s ears, and don’t let your anger burn against your servant; for you are even as Pharaoh.
19 Господар мој запита слуге своје говорећи: Имате ли оца или брата?
My lord asked his servants, saying, ‘Have you a father, or a brother?’
20 А ми рекосмо господару свом: Имамо старог оца и брата најмлађег, који му се роди у старости; а његов је брат умро, и он оста сам од матере своје, и отац га пази.
We said to my lord, ‘We have a father, an old man, and a child of his old age, a little one; and his brother is dead, and he alone is left of his mother; and his father loves him.’
21 А ти рече слугама својим: Доведите ми га да видим својим очима.
You said to your servants, ‘Bring him down to me, that I may set my eyes on him.’
22 И рекосмо господару свом: Неће моћи дете оставити оца свог; да остави оца свог, одмах ће отац умрети.
We said to my lord, ‘The boy can’t leave his father, for if he should leave his father, his father would die.’
23 А ти рече слугама својим: Ако не дође брат ваш најмлађи, нећете видети лице моје.
You said to your servants, ‘Unless your youngest brother comes down with you, you will see my face no more.’
24 А кад се вратисмо к слузи твом а оцу мом, казасмо му речи господара мог.
When we came up to your servant my father, we told him the words of my lord.
25 После рече нам отац: Идите опет, купите нам хране.
Our father said, ‘Go again and buy us a little food.’
26 А ми рекосмо: Не можемо ићи, осим ако буде брат наш најмлађи с нама, онда ћемо ићи, јер не можемо видети лица оног човека, ако не буде с нама брат наш најмлађи.
We said, ‘We can’t go down. If our youngest brother is with us, then we will go down: for we may not see the man’s face, unless our youngest brother is with us.’
27 А слуга твој, отац мој, рече нам: Знате да ми је жена родила два сина.
Your servant, my father, said to us, ‘You know that my wife bore me two sons.
28 И један од њих отиде од мене, и рекох: Зацело га је раскинула зверка; и до сада га не видех.
One went out from me, and I said, “Surely he is torn in pieces;” and I haven’t seen him since.
29 Ако и овог одведете од мене и задеси га како зло, свалићете ме старог у гроб с тугом. (Sheol h7585)
If you take this one also from me, and harm happens to him, you will bring down my grey hairs with sorrow to Sheol.’ (Sheol h7585)
30 Па сада да отидем к слузи твом, оцу свом, а ово дете да не буде с нама, како је душа оног везана за душу овог,
Now therefore when I come to your servant my father, and the boy is not with us; since his life is bound up in the boy’s life;
31 Умреће кад види да нема детета, те ће слуге твоје свалити старог слугу твог, а оца свог, с тугом у гроб. (Sheol h7585)
it will happen, when he sees that the boy is no more, that he will die. Your servants will bring down the grey hairs of your servant, our father, with sorrow to Sheol. (Sheol h7585)
32 А твој се слуга подјемчио за дете оцу свом рекавши: Ако ти га не доведем натраг, да сам крив оцу свом до века.
For your servant became collateral for the boy to my father, saying, ‘If I don’t bring him to you, then I will bear the blame to my father forever.’
33 Зато нека слуга твој остане место детета, да буде роб господару мом, а дете нека иде с браћом својом.
Now therefore, please let your servant stay instead of the boy, my lord’s slave; and let the boy go up with his brothers.
34 Јер како бих се вратио к оцу свом без детета, да гледам јаде који би ми оца задесили?
For how will I go up to my father, if the boy isn’t with me?—lest I see the evil that will come on my father.”
