1 Мојсијева 41
1 А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци.
At the end of two full years, Pharaoh dreamt, and behold, he stood by the river.
2 И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали.
Behold, seven cattle came up out of the river. They were sleek and fat, and they fed in the marsh grass.
3 И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали.
Behold, seven other cattle came up after them out of the river, ugly and thin, and stood by the other cattle on the brink of the river.
4 И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон.
The ugly and thin cattle ate up the seven sleek and fat cattle. So Pharaoh awoke.
5 Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
He slept and dreamt a second time; and behold, seven heads of grain came up on one stalk, healthy and good.
6 А иза њих исклија седам класова малих и штурих;
Behold, seven heads of grain, thin and blasted with the east wind, sprung up after them.
7 Па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан.
The thin heads of grain swallowed up the seven healthy and full ears. Pharaoh awoke, and behold, it was a dream.
8 И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.
In the morning, his spirit was troubled, and he sent and called for all of Egypt’s magicians and wise men. Pharaoh told them his dreams, but there was no one who could interpret them to Pharaoh.
9 Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог.
Then the chief cup bearer spoke to Pharaoh, saying, “I remember my faults today.
10 Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима,
Pharaoh was angry with his servants, and put me in custody in the house of the captain of the guard, with the chief baker.
11 Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо.
We dreamt a dream in one night, he and I. Each man dreamt according to the interpretation of his dream.
12 А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.
There was with us there a young man, a Hebrew, servant to the captain of the guard, and we told him, and he interpreted to us our dreams. He interpreted to each man according to his dream.
13 И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси.
As he interpreted to us, so it was. He restored me to my office, and he hanged him.”
14 Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.
Then Pharaoh sent and called Joseph, and they brought him hastily out of the dungeon. He shaved himself, changed his clothing, and came in to Pharaoh.
15 А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне.
Pharaoh said to Joseph, “I have dreamt a dream, and there is no one who can interpret it. I have heard it said of you, that when you hear a dream you can interpret it.”
16 А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.
Joseph answered Pharaoh, saying, “It isn’t in me. God will give Pharaoh an answer of peace.”
17 И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали.
Pharaoh spoke to Joseph, “In my dream, behold, I stood on the brink of the river;
18 И гле, из реке изађе седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали.
and behold, seven fat and sleek cattle came up out of the river. They fed in the marsh grass;
19 И гле, иза њих изађе седам других крава рђавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској.
and behold, seven other cattle came up after them, poor and very ugly and thin, such as I never saw in all the land of Egypt for ugliness.
20 И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих,
The thin and ugly cattle ate up the first seven fat cattle;
21 И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих.
and when they had eaten them up, it couldn’t be known that they had eaten them, but they were still ugly, as at the beginning. So I awoke.
22 Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
I saw in my dream, and behold, seven heads of grain came up on one stalk, full and good;
23 А иза њих исклија седам малих, танких и штурих.
and behold, seven heads of grain, withered, thin, and blasted with the east wind, sprung up after them.
24 И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи.
The thin heads of grain swallowed up the seven good heads of grain. I told it to the magicians, but there was no one who could explain it to me.”
25 А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.
Joseph said to Pharaoh, “The dream of Pharaoh is one. What God is about to do he has declared to Pharaoh.
26 Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака.
The seven good cattle are seven years; and the seven good heads of grain are seven years. The dream is one.
27 А седам крава мршавих и ружних, што изађоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних.
The seven thin and ugly cattle that came up after them are seven years, and also the seven empty heads of grain blasted with the east wind; they will be seven years of famine.
28 То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.
That is the thing which I have spoken to Pharaoh. God has shown Pharaoh what he is about to do.
29 Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској.
Behold, seven years of great plenty throughout all the land of Egypt are coming.
30 А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу,
Seven years of famine will arise after them, and all the plenty will be forgotten in the land of Egypt. The famine will consume the land,
31 Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.
and the plenty will not be known in the land by reason of that famine which follows; for it will be very grievous.
32 А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.
The dream was doubled to Pharaoh, because the thing is established by God, and God will shortly bring it to pass.
33 Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском.
“Now therefore let Pharaoh look for a discreet and wise man, and set him over the land of Egypt.
34 И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година;
Let Pharaoh do this, and let him appoint overseers over the land, and take up the fifth part of the land of Egypt’s produce in the seven plenteous years.
35 Нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају,
Let them gather all the food of these good years that come, and store grain under the hand of Pharaoh for food in the cities, and let them keep it.
36 Да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади.
The food will be to supply the land against the seven years of famine, which will be in the land of Egypt; so that the land will not perish through the famine.”
37 И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим.
The thing was good in the eyes of Pharaoh, and in the eyes of all his servants.
38 И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји?
Pharaoh said to his servants, “Can we find such a one as this, a man in whom is the Spirit of God?”
39 Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти.
Pharaoh said to Joseph, “Because God has shown you all of this, there is no one so discreet and wise as you.
40 Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе.
You shall be over my house. All my people will be ruled according to your word. Only in the throne I will be greater than you.”
41 И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском.
Pharaoh said to Joseph, “Behold, I have set you over all the land of Egypt.”
42 И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату,
Pharaoh took off his signet ring from his hand, and put it on Joseph’s hand, and arrayed him in robes of fine linen, and put a gold chain about his neck.
43 И посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском.
He made him ride in the second chariot which he had. They cried before him, “Bow the knee!” He set him over all the land of Egypt.
44 И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској.
Pharaoh said to Joseph, “I am Pharaoh. Without you, no man shall lift up his hand or his foot in all the land of Egypt.”
45 И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској.
Pharaoh called Joseph’s name Zaphenath-Paneah. He gave him Asenath, the daughter of Potiphera priest of On as a wife. Joseph went out over the land of Egypt.
46 А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску.
Joseph was thirty years old when he stood before Pharaoh king of Egypt. Joseph went out from the presence of Pharaoh, and went throughout all the land of Egypt.
47 И за седам родних година роди земља свашта изобила.
In the seven plenteous years the earth produced abundantly.
48 И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега.
He gathered up all the food of the seven years which were in the land of Egypt, and laid up the food in the cities. He stored food in each city from the fields around that city.
49 Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја.
Joseph laid up grain as the sand of the sea, very much, until he stopped counting, for it was without number.
50 И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског.
To Joseph were born two sons before the year of famine came, whom Asenath, the daughter of Potiphera priest of On, bore to him.
51 И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог.
Joseph called the name of the firstborn Manasseh, “For”, he said, “God has made me forget all my toil, and all my father’s house.”
52 А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.
The name of the second, he called Ephraim: “For God has made me fruitful in the land of my affliction.”
53 Али прође седам година родних у земљи мисирској;
The seven years of plenty, that were in the land of Egypt, came to an end.
54 И наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба.
The seven years of famine began to come, just as Joseph had said. There was famine in all lands, but in all the land of Egypt there was bread.
55 Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините.
When all the land of Egypt was famished, the people cried to Pharaoh for bread, and Pharaoh said to all the Egyptians, “Go to Joseph. What he says to you, do.”
56 И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској.
The famine was over all the surface of the earth. Joseph opened all the store houses, and sold to the Egyptians. The famine was severe in the land of Egypt.
57 И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.
All countries came into Egypt, to Joseph, to buy grain, because the famine was severe in all the earth.
