1 Мојсијева 38
1 А у то време догоди се, те Јуда отиде од браће своје и уврати се код неког Одоламејца, коме име беше Ирас.
Бысть же в то время, отиде Иуда от братии своея и прииде к человеку некоему Одолламитину, емуже имя Ирас:
2 И онде виде Јуда кћер неког Хананејца, коме име беше Сава, и узе је и леже с њом;
и виде тамо Иуда дщерь человека Хананейска, ейже имя Сава: и поят ю, и вниде к ней:
3 И она затрудне и роди сина, коме надеде име Ир.
и заченши роди сына, и нарече имя ему Ир:
4 И опет затрудневши роди сина, коме надеде име Авнан.
и заченши еще роди сына и нарече имя ему Авнан:
5 И опет роди сина, и надеде му име Силом; а Јуда беше у Хасви кад она тога роди.
и приложивши роди сына (третияго) и нарече имя Силом: сия же бе в Хасве, егда роди сих.
6 И Јуда ожени првенца свог Ира девојком по имену Тамара.
И поя Иуда жену Иру первенцу своему, ейже имя Фамарь.
7 Али Ир првенац Јудин беше неваљао пред Господом, и уби га Господ.
Бысть же Ир первенец Иудин зол пред Господем: и уби его Бог.
8 А Јуда рече Авнану: Уђи к жени брата свог и ожени се њом на име братово, да подигнеш семе брату свом.
Рече же Иуда Авнану: вниди к жене брата твоего и совокупися с нею, и возстави семя брату твоему.
9 А Авнан, знајући да неће бити његов пород, кад леже са женом брата свог просипаше на земљу, да не роди деце брату свом.
Познав же Авнан, яко не ему будет семя, бысть егда вхождаше к жене брата своего, проливаше (семя) на землю, еже не дати семене брату своему:
10 Али Господу не би мило што чињаше, те уби и њега.
зло же явися пред Богом, яко сотвори сие: и умертви и сего.
11 И Јуда рече Тамари снаси својој: Остани удовицом у кући оца свог докле одрасте Силом син мој. Јер говораше: Да не умре и он као браћа му. И отиде Тамара, и живеше у кући оца свог.
Рече же Иуда Фамари, невестце своей (по смерти дву сынов своих): седи вдовою в дому отца твоего, дондеже велик будет Силом, сын мой. Рече бо (во уме си): да не когда умрет и сей, якоже и братия его. Отшедши же Фамарь, седяше в дому отца своего.
12 А кад прође много времена, умре кћи Савина, жена Јудина. И кад се Јуда утеши, пође у Тамну к људима што му стрижаху овце, сам с Ирасом пријатељем својим Одоламејцем.
Умножишася же дние, и умре Сава жена Иудина. И утешився Иуда, взыде к стригущым овцы его сам, и Ирас пастырь его Одолламитин, во Фамну.
13 И јавише Тамари говорећи: Ето свекар твој иде у Тамну да стриже овце своје.
И возвестиша Фамари невестце его, глаголюще: се, свекор твой восходит во Фамну стрищи овцы своя.
14 А она скиде са себе удовичко рухо своје, и узе покривало и покри лице, и седе на раскршће на путу који иде у Тамну. Јер виде да је Силом одрастао, а њу још не удаше за њ.
Она же свергши ризы вдовства с себе, облечеся в ризу летнюю и украсися, и седе пред враты Енани, яже суть на пути Фамны: ведяше бо, яко велик бысть Силом: сей же не даде ея ему в жену.
15 А Јуда када виде, помисли да је курва, јер беше покрила лице своје.
И видев ю Иуда, возмне ю блудницу быти: покры бо лице свое, и не позна ея.
16 Па сврну с пута к њој и рече јој: Пусти да легнем с тобом. Јер није познао да му је снаха. А она рече: Шта ћеш ми дати да легнеш са мном?
Уклонися же к ней путем и рече ей: попусти ми внити к себе. Не позна бо, яко невестка ему есть. Она же рече: что ми даси, аще внидеши ко мне?
17 А он рече: Послаћу ти јаре из стада. А она рече: Али да ми даш залог докле га не пошаљеш.
Он же рече: аз тебе послю козлище коз от овец моих. Она же рече: аще даси ми залог, дондеже пришлеши.
18 А он рече: Какав залог да ти дам? А она рече: Ето, прстен и рубац, и штап што ти је у руци. И он јој даде, те леже с њом, и она затрудне од њега.
Он же рече: кий залог тебе дам? Она же рече: перстень твой и гривну, и жезл иже в руце твоей. И даде ей, и вниде к ней, и зача во утробе от него.
19 После уставши Тамара отиде и скиде покривало са себе и обуче удовичко рухо.
И воставши отиде, и сверже ризу летнюю с себе и облечеся в ризы вдовства своего.
20 А Јуда посла јаре по пријатељу свом Одоламејцу да му донесе натраг од жене залог. Али је он не нађе.
Посла же Иуда козлище от коз рукою пастыря своего Одолламитина взяти залог от жены, и не обрете ея.
21 Па питаше људе по оном месту где је она била говорећи: Где је она курва што је била на раскршћу на овом путу? А они рекоше: Није овде било курве.
Вопроси же мужей места того и рече им: где есть блудница бывшая во Енане на распутии? И реша: не бе зде блудница.
22 И врати се к Јуди и рече: Не нађох је, него још рекоше мештани: Није овде било курве.
И возвратися ко Иуде и рече: не обретох: и человецы места того глаголют: несть зде блудницы.
23 А Јуда рече: Нека јој, да се не срамотимо; ја сам слао јаре, али је ти не нађе.
Рече же Иуда: да имать та: но да не когда посмеются нам: аз убо послах козлище сие, ты же не обрел еси.
24 А кад прође до три месеца дана, јавише Јуди говорећи: Тамара снаха твоја учини прељубу, и ево затрудне од прељубе. А Јуда рече: Изведите је да се спали.
Бысть же по трех месяцех, поведаша Иуде, глаголюще: соблуди Фамарь невестка твоя, и се, во утробе имать от блуда. Рече же Иуда: изведите ю, и да сожгут ю.
25 А кад је поведоше, посла к свекру свом и поручи: С човеком чије је ово затруднела сам. И рече: Тражи чији је овај прстен и рубац и штап.
Она же ведома посла к свекру своему, глаголющи: от человека, егоже сия суть, аз во утробе имам. И рече: познай, чий перстень и гривна и жезл сей.
26 А Јуда позна и рече: Правија је од мене, јер је не дадох сину свом Силому. И више не леже с њом.
Позна же Иуда и рече: оправдася Фамарь паче мене, яко не дах ея Силому сыну моему. И не приложи ктому познати ю.
27 А кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.
Бысть же егда раждаше, и беста близнята во утробе ея.
28 И кад се порађаше, једно дете помоли руку, а бабица узе и веза му црвен конац око руке говорећи: Овај је први.
Бысть же в рождении ея, един произнесе руку: вземши же баба навяза на руку его червлень, глаголющи: сей изыдет первый.
29 Али он увуче руку, и гле изађе брат његов, а она рече: Како продре? Продирање нека ти буде. И надеше му име Фарес.
Егда же вовлече руку, и абие изыде брат его. Она же рече: что пресечеся тебе ради преграждение? И прозва имя ему Фарес.
30 А после изађе брат му, коме око руке беше црвени конац, и надеше му име Зара.
И посем изыде брат его, емуже бе на руце его червлень: и прозва имя ему Зара.
