1 Мојсијева 31
1 А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо.
Слыша же Иаков словеса сынов Лавановых, глаголющих: взя Иаков вся яже отца нашего, и от сущих отца нашего сотвори всю славу сию.
2 И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре.
И виде Иаков лице Лаване, и се не бяше к нему, яко вчера и третияго дне.
3 И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.
Рече же Господь ко Иакову: возвратися в землю отца твоего и в род твой, и буду с тобою.
4 И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом.
Послав же Иаков, призва Лию и Рахиль на поле, идеже бяху стада,
5 И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном.
и рече им: вижду аз лице отца вашего, яко несть ко мне, якоже вчера и третияго дне: Бог же отца моего бе со мною:
6 И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао;
и вы сами весте, яко всею силою моею работах отцу вашему:
7 А отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;
отец же ваш обиде мя и измени мзду мою десяти агнцев, но не даде ему Бог зла сотворити мне.
8 Кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом.
Аще сице речет: пестрыя, будет твоя мзда: и родятся вся овцы пестрыя. Аще же речет: белыя, будет твоя мзда: и родятся вся овцы белыя.
9 Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени;
И отя Бог вся скоты отца вашего и даде я мне.
10 Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим.
И бысть егда зачинаху овцы во чреве приемлющя, и видех очима моима во сне: и се, козлы и овны восходяще бяху на овцы и козы, беловатыя и пестрыя и пепеловидныя пестрыя.
11 А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме.
И рече ми Ангел Божий во сне: Иакове. Аз же рех: что есть?
12 А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван.
И рече: воззри очима твоима и виждь козлы и овны восходящыя на овцы и козы, белыя и пестрыя и пепеловидныя пестрыя: видех бо, елика тебе Лаван творит:
13 Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.
Аз есмь Бог явивыйся тебе на Месте Божии, идеже помазал Ми еси тамо столп, и обетовал Ми еси тамо обет: ныне убо востани и изыди от земли сея, и иди в землю рождения твоего, и буду с тобою.
14 Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?
И отвещавши Рахиль и Лиа, рекосте ему: еда есть нам еще часть или наследие в дому отца нашего?
15 Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео.
Не яко ли чужыя вменихомся ему? Продаде бо нас и снеде снедию сребро наше:
16 Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.
все богатство и слава, юже отя Бог от отца нашего, нам будет и чадом нашым: ныне убо, елика тебе рече Бог, твори.
17 И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле;
Востав же Иаков, взя жены своя и дети своя на велблюды,
18 И одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску.
и забра вся имения своя и вся стяжания, яже притяжа в Месопотамии, и вся своя, еже отити ко Исааку отцу своему в землю Ханаанскую.
19 А Лаван беше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу свом.
Лаван же отиде острищи овцы своя: украде же Рахиль идолы отца своего.
20 И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.
Утаи же Иаков от Лавана Сирина, не поведати ему, яко уходит,
21 И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду.
и отбеже сам, и вся яже его, и прейде реку, и взыде на гору Галаад.
22 А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков.
Поведася же Лавану Сирину в третий день, яко бежа Иаков:
23 И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.
и поим сыны и братию свою с собою, гна вслед его путем седмь дний: и достиже его на горе Галаад.
24 Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
Прииде же Бог к Лавану Сирину нощию во сне и рече ему: блюди себе, да не когда возглаголеши ко Иакову зла.
25 И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такође разапе свој с браћом својом на гори Галаду.
И постиже Лаван Иакова: Иаков же постави кущу свою на горе: Лаван же разстави братию свою на горе Галаад.
26 И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?
Рече же Лаван Иакову: что сотворил еси? Вскую тайно ушел еси и окрал еси мя, и отвел дщери моя, яко пленницы оружием?
27 Зашто тајно побеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с песмама, с бубњевима и гуслама?
И аще бы ми поведал еси, отпустил бых тя с веселием и с мусикиею, и тимпаны и гусльми:
28 Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.
и не сподобихся целовати детей моих и дщерей моих: ныне же несмысленно сотворил еси:
29 Могао бих вам досадити; али Бог оца вашег ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
и ныне рука моя может озлобити тя. Но Бог отца твоего вчера рече ко мне, глаголя: блюди себе, да не когда возглаголеши ко Иакову зла.
30 Иди дакле кад си се тако ужелео куће оца свог; али зашто украде богове моје?
Ныне убо отшел еси: желанием бо возжелал еси отити в дом отца твоего: вскую украл еси боги моя?
31 А Јаков одговори и рече: Бојах се и мишљах хоћеш силом отети кћери своје од мене.
Отвещав же Иаков рече к Лавану: понеже убояхся: рех бо, да не како отимеши дщери твоя от мене, и вся моя.
32 А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи шта је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.
И рече Иаков: у негоже аще обрящеши боги твоя, да не будет жив пред братиею нашею: узнавай, что есть твоего у мене, и возми. И не позна у него ничтоже: не ведяше же Иаков, яко Рахиль жена его украде я.
33 И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двеју робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.
Вшед же Лаван, оыска в кущи Лиине, и не обрете. И изыде из кущи Лиины, и оыска кущу Иаковлю и в кущи двоих рабынь, и не обрете. Вниде же и в кущу Рахилину.
34 А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе.
Рахиль же взя идолы и положи оныя под седло велблюже и седе на них,
35 А она рече оцу свом: Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је шта у жена бива. Траживши дакле не нађе идоле своје.
и рече отцу своему: не имей себе тяжко, господине: не могу востати пред тобою, яко обычная женская ми суть. Иска же Лаван по всей кущи, и не обрете идолов.
36 И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко терао?
Разгневася же Иаков и пряшеся с Лаваном. Отвещав же Иаков рече Лавану: кая неправда моя? И кий грех мой, яко погнал еси вслед мене,
37 Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.
и яко оыскал еси вся сосуды дому моего? Что обрел еси от всех сосудов дому твоего? Положи зде пред братиею твоею и братиею моею, и да разсудят между обема нама:
38 Ево двадесет година бих код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох.
се, двадесять лет аз есмь с тобою: овцы твоя и козы твоя не быша без плода: овнов овец твоих не поядох:
39 Шта би зверје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.
звероядины не принесох к тебе: аз воздаях тебе от мене самаго татбины денныя и татбины нощныя:
40 Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.
бых во дни жегомь зноем, и студению в нощи, и отхождаше сон от очию моею:
41 Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за две кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мењао десет пута.
се, мне двадесять лет аз есмь в дому твоем, работах тебе четыренадесять лет двух ради дщерей твоих и шесть лет за овцы твоя, и преобидел еси мзду мою десятию агницами:
42 Да није Бог оца мог, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацело отпустио празна. Али је Бог видео невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.
аще не бы Бог отца моего Авраама, и страх Исаака был мне, ныне тща отпустил бы мя еси: смирение мое и труд руку моею увиде Бог, и обличи тя вчера.
43 А Лаван одговори Јакову и рече: Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и шта год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховим које родише?
Отвещав же Лаван, рече ко Иакову: дщери дщери моя и сынове сынове мои, и скоти скоти мои, и вся елика ты видиши моя суть и дщерей моих: что сотворю им днесь, или чадом их, яже родиста?
44 Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе.
Ныне убо гряди, завещаим завет аз и ты: и будет во свидетелство между мною и тобою. Рече же ему Иаков: се, никтоже с нами есть: виждь, Бог свидетель между мною и тобою.
45 И Јаков узе камен и утврди га за спомен.
И взем Иаков камень, постави его в столп.
46 И рече Јаков браћи својој; накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.
Рече же Иаков братии своей: соберите камение. И собраша камение и сотвориша холм: и ядоша, и пиша тамо на холме. Рече же ему Лаван: холм сей свидетелствует между мною и тобою днесь.
47 И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.
И прозва его Лаван холм Свидетелства: Иаков же прозва холм Свидетель.
48 И рече Лаван: Ова гомила нека буде сведок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед.
Рече же Лаван ко Иакову: се, холм сей и столп, егоже поставих между мною и тобою, свидетелствует холм сей и свидетелствует столп сей: сего ради прозвася имя холм Свидетелствует,
49 А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог.
и Видение, еже рече: да видит Бог между мною и тобою, яко отидем друг от друга:
50 Ако уцвелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човек бити између нас него гле Бог сведок између мене и тебе.
аще смириши дщери моя, аще поймеши жены над дщери моя виждь, никтоже с нами есть видяй: Бог свидетель между мною и между тобою.
51 И још рече Лаван Јакову: Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.
И рече Лаван Иакову: се, холм сей свидетель и столп сей:
52 Сведок је ова гомила и сведок је овај споменик, да ни ја нећу прећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш прећи преко ове гомиле и споменика овог на зло.
аще бо аз не прейду к тебе, ниже ты да прейдеши ко мне холма сего и столпа сего со злобою:
53 Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њиховог, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца свог Исака.
Бог Авраамль и Бог Нахоров да судит между нама. И кляся Иаков страхом отца своего Исаака,
54 И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.
и пожре Иаков жертву на горе и воззва братию свою: ядоша же и пиша и спаша на горе.
55 А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје место.
Востав же Лаван заутра, лобыза сыны и дщери своя и благослови я: и возвратився Лаван, отиде на место свое.
