1 Мојсијева 31
1 А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо.
And he heard the words of Laban's sons, saying, Jacob hath taken away all that was our father's; and of that which was our father's hath he gotten all this glory.
2 И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре.
And Jacob beheld the countenance of Laban, and, behold, it was not toward him as before.
3 И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.
And YHWH said unto Jacob, Return unto the land of thy fathers, and to thy kindred; and I will be with thee.
4 И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом.
And Jacob sent and called Rachel and Leah to the field unto his flock,
5 И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном.
And said unto them, I see your father's countenance, that it is not toward me as before; but the Elohim of my father hath been with me.
6 И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао;
And ye know that with all my power I have served your father.
7 А отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;
And your father hath deceived me, and changed my wages ten times; but Elohim suffered him not to hurt me.
8 Кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом.
If he said thus, The speckled shall be thy wages; then all the cattle bare speckled: and if he said thus, The ringstraked shall be thy hire; then bare all the cattle ringstraked.
9 Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени;
Thus Elohim hath taken away the cattle of your father, and given them to me.
10 Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим.
And it came to pass at the time that the cattle conceived, that I lifted up mine eyes, and saw in a dream, and, behold, the rams which leaped upon the cattle were ringstraked, speckled, and grisled.
11 А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме.
And the angel of Elohim spake unto me in a dream, saying, Jacob: And I said, Here am I.
12 А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван.
And he said, Lift up now thine eyes, and see, all the rams which leap upon the cattle are ringstraked, speckled, and grisled: for I have seen all that Laban doeth unto thee.
13 Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.
I am the El of Bethel, where thou anointedst the pillar, and where thou vowedst a vow unto me: now arise, get thee out from this land, and return unto the land of thy kindred.
14 Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?
And Rachel and Leah answered and said unto him, Is there yet any portion or inheritance for us in our father's house?
15 Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео.
Are we not counted of him strangers? for he hath sold us, and hath quite devoured also our money.
16 Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.
For all the riches which Elohim hath taken from our father, that is ours, and our children's: now then, whatsoever Elohim hath said unto thee, do.
17 И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле;
Then Jacob rose up, and set his sons and his wives upon camels;
18 И одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску.
And he carried away all his cattle, and all his goods which he had gotten, the cattle of his getting, which he had gotten in Padan-aram, for to go to Isaac his father in the land of Canaan.
19 А Лаван беше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу свом.
And Laban went to shear his sheep: and Rachel had stolen the images that were her father's.
20 И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.
And Jacob stole away unawares to Laban the Syrian, in that he told him not that he fled.
21 И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду.
So he fled with all that he had; and he rose up, and passed over the river, and set his face toward the mount Gilead.
22 А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков.
And it was told Laban on the third day that Jacob was fled.
23 И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.
And he took his brethren with him, and pursued after him seven days' journey; and they overtook him in the mount Gilead.
24 Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
And Elohim came to Laban the Syrian in a dream by night, and said unto him, Take heed that thou speak not to Jacob either good or bad.
25 И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такође разапе свој с браћом својом на гори Галаду.
Then Laban overtook Jacob. Now Jacob had pitched his tent in the mount: and Laban with his brethren pitched in the mount of Gilead.
26 И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?
And Laban said to Jacob, What hast thou done, that thou hast stolen away unawares to me, and carried away my daughters, as captives taken with the sword?
27 Зашто тајно побеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с песмама, с бубњевима и гуслама?
Wherefore didst thou flee away secretly, and steal away from me; and didst not tell me, that I might have sent thee away with mirth, and with songs, with tabret, and with harp?
28 Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.
And hast not suffered me to kiss my sons and my daughters? thou hast now done foolishly in so doing.
29 Могао бих вам досадити; али Бог оца вашег ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
It is in the power of my hand to do you hurt: but the El of your father spake unto me yesternight, saying, Take thou heed that thou speak not to Jacob either good or bad.
30 Иди дакле кад си се тако ужелео куће оца свог; али зашто украде богове моје?
And now, though thou wouldest needs be gone, because thou sore longedst after thy father's house, yet wherefore hast thou stolen my elohim?
31 А Јаков одговори и рече: Бојах се и мишљах хоћеш силом отети кћери своје од мене.
And Jacob answered and said to Laban, Because I was afraid: for I said, Peradventure thou wouldest take by force thy daughters from me.
32 А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи шта је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.
With whomsoever thou findest thy elohim, let him not live: before our brethren discern thou what is thine with me, and take it to thee. For Jacob knew not that Rachel had stolen them.
33 И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двеју робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.
And Laban went into Jacob's tent, and into Leah's tent, and into the two maidservants' tents; but he found them not. Then went he out of Leah's tent, and entered into Rachel's tent.
34 А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе.
Now Rachel had taken the images, and put them in the camel's furniture, and sat upon them. And Laban searched all the tent, but found them not.
35 А она рече оцу свом: Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је шта у жена бива. Траживши дакле не нађе идоле своје.
And she said to her father, Let it not displease my master that I cannot rise up before thee; for the custom of women is upon me. And he searched, but found not the images.
36 И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко терао?
And Jacob was wroth, and chode with Laban: and Jacob answered and said to Laban, What is my trespass? what is my sin, that thou hast so hotly pursued after me?
37 Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.
Whereas thou hast searched all my stuff, what hast thou found of all thy household stuff? set it here before my brethren and thy brethren, that they may judge betwixt us both.
38 Ево двадесет година бих код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох.
This twenty years have I been with thee; thy ewes and thy she goats have not cast their young, and the rams of thy flock have I not eaten.
39 Шта би зверје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.
That which was torn of beasts I brought not unto thee; I bare the loss of it; of my hand didst thou require it, whether stolen by day, or stolen by night.
40 Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.
Thus I was; in the day the drought consumed me, and the frost by night; and my sleep departed from mine eyes.
41 Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за две кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мењао десет пута.
Thus have I been twenty years in thy house; I served thee fourteen years for thy two daughters, and six years for thy cattle: and thou hast changed my wages ten times.
42 Да није Бог оца мог, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацело отпустио празна. Али је Бог видео невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.
Except the Elohim of my father, the Elohim of Abraham, and the fear of Isaac, had been with me, surely thou hadst sent me away now empty. Elohim hath seen mine affliction and the labour of my hands, and rebuked thee yesternight.
43 А Лаван одговори Јакову и рече: Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и шта год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховим које родише?
And Laban answered and said unto Jacob, These daughters are my daughters, and these children are my children, and these cattle are my cattle, and all that thou seest is mine: and what can I do this day unto these my daughters, or unto their children which they have born?
44 Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе.
Now therefore come thou, let us make a covenant, I and thou; and let it be for a witness between me and thee.
45 И Јаков узе камен и утврди га за спомен.
And Jacob took a stone, and set it up for a pillar.
46 И рече Јаков браћи својој; накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.
And Jacob said unto his brethren, Gather stones; and they took stones, and made an heap: and they did eat there upon the heap.
47 И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.
And Laban called it Jegar-sahadutha: but Jacob called it Galeed.
48 И рече Лаван: Ова гомила нека буде сведок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед.
And Laban said, This heap is a witness between me and thee this day. Therefore was the name of it called Galeed;
49 А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог.
And Mizpah; for he said, YHWH watch between me and thee, when we are absent one from another.
50 Ако уцвелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човек бити између нас него гле Бог сведок између мене и тебе.
If thou shalt afflict my daughters, or if thou shalt take other wives beside my daughters, no man is with us; see, Elohim is witness betwixt me and thee.
51 И још рече Лаван Јакову: Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.
And Laban said to Jacob, Behold this heap, and behold this pillar, which I have cast betwixt me and thee;
52 Сведок је ова гомила и сведок је овај споменик, да ни ја нећу прећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш прећи преко ове гомиле и споменика овог на зло.
This heap be witness, and this pillar be witness, that I will not pass over this heap to thee, and that thou shalt not pass over this heap and this pillar unto me, for harm.
53 Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њиховог, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца свог Исака.
The Elohim of Abraham, and the Elohim of Nahor, the Elohim of their father, judge betwixt us. And Jacob sware by the fear of his father Isaac.
54 И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.
Then Jacob offered sacrifice upon the mount, and called his brethren to eat bread: and they did eat bread, and tarried all night in the mount.
55 А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје место.
And early in the morning Laban rose up, and kissed his sons and his daughters, and blessed them: and Laban departed, and returned unto his place.
