< 1 Мојсијева 3 >

1 Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту?
Yǝr yüzidǝ yilan Rǝb Pǝrwǝrdigar yaratⱪan daladiki ⱨaywanlarning ⱨǝmmisidin ⱨiyligǝr idi. U ayaldin: — Huda rasttinla baƣdiki dǝrǝhlǝrning ⱨeqⱪaysisining mewisidin yemǝnglar, dedimu? — dǝp soridi.
2 А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту;
Ayal yilanƣa jawab berip: — Baƣdiki dǝrǝhlǝrning mewilirini yesǝk bolidu.
3 Само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.
Əmma baƣning otturisidiki dǝrǝhning mewisi toƣrisida Huda: «Buningdin yemǝnglar, ⱪolmu tǝgküzmǝnglar, bolmisa ɵlisilǝr» degǝn, dedi.
4 А змија рече жени: Нећете ви умрети;
Yilan ayalƣa: — Undaⱪ ǝmǝs! Ⱨǝrgiz ɵlmǝysilǝr!
5 Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло.
Bǝlki silǝr uni yegǝn kününglarda, Huda kɵzünglarning eqilip, Hudaƣa ohxax yahxi bilǝn yamanni bilidiƣan bolup ⱪalidiƣanliⱪinglarni bilidu, — dedi.
6 И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси.
Ayal dǝrǝhning [mewisining] yemǝklik üqün yahxiliⱪini, uning kɵzni ⱪamlaxturidiƣanliⱪini kɵrüp, ⱨǝmdǝ dǝrǝhning adǝmni ǝⱪilliⱪ ⱪilidiƣan jǝlpkarliⱪini kɵrüp, mewidin yedi wǝ uningdin yenida turƣan erigimu bǝrdi; umu yedi.
7 Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче.
Yeyixi bilǝnla ⱨǝr ikkisining kɵzliri eqilip, ɵzlirining yalingaq ikǝnlikini bilip, ǝnjür yopurmaⱪlirini elip bir-birigǝ ulap tikip, ɵzlirigǝ yapⱪuq ⱪilip tartti.
8 И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.
Kün salⱪinliƣanda, ular Pǝrwǝrdigar Hudaning baƣda mangƣan xǝpisini anglap ⱪelip, adǝm ayali bilǝn Pǝrwǝrdigar Hudaning ⱨazir bolƣinidin ⱪeqip baƣdiki dǝrǝhlǝrning arisiƣa yoxurunuwaldi.
9 А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си?
Lekin Pǝrwǝrdigar Huda towlap adǝmni qaⱪirip uningƣa: Sǝn nǝdǝ? — dedi.
10 А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.
Adǝm’ata jawab berip: — Mǝn baƣda xǝpǝngni anglap, yalingaq turƣinim üqün ⱪorⱪup ketip, yoxuruniwaldim, — dedi.
11 А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?
[Huda] uningƣa: — Yalingaq ikǝnlikingni sanga kim eytti? Mǝn sanga yemǝ, dǝp ǝmr ⱪilƣan dǝrǝhning mewisidin yedingmu-ya? — dedi.
12 А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.
Adǝm jawab berip: — Sǝn manga ⱨǝmraⱨ boluxⱪa bǝrgǝn ayal dǝrǝhning mewisidin manga bǝrgǝnidi, mǝn yedim, — dedi.
13 А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох.
Pǝrwǝrdigar Huda ayalƣa: — Bu nemǝ ⱪilƣining? — dedi. Ayal jawab berip: — Yilan meni aldap azdursa, mǝn yǝp saptimǝn, — dedi.
14 Тада рече Господ Бог змији: Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века.
Pǝrwǝrdigar Huda yilanƣa mundaⱪ dedi: — «Bu ⱪilƣining üqün, Sǝn ⱨǝmmǝ mal-qarwilardin, Daladiki barliⱪ ⱨaywanatlardin bǝkrǝk lǝnǝtkǝ ⱪalisǝn; Ⱪorsiⱪing bilǝn beƣirlap mengip, Ɵmrüngning barliⱪ künliridǝ topa yǝysǝn.
15 И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.
Wǝ mǝn sǝn bilǝn ayalning arisiƣa, Sening nǝsling bilǝn ayalning nǝslining arisiƣa ɵqmǝnlik salimǝn; U sening bexingni dǝssǝp zǝhimlǝndüridu, Sǝn ⱪopup uning tapinini [qeⱪip] zǝhimlǝndürisǝn».
16 А жени рече: Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар.
Andin Huda ayalƣa: — «Sening ⱨamilidarliⱪingning japa-muxǝⱪⱪǝtlirini kɵpǝytimǝn; Sǝn ⱪattiⱪ tolƣaⱪ iqidǝ boxinisǝn; Sǝn eringdin üstün turuxⱪa ⱨǝwǝs ⱪilsangmu, U üstüngdin hojiliⱪ ⱪilidu» — dedi.
17 Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века;
Andin U Adǝm’atiƣa: — «Sǝn ayalingning sɵzigǝ ⱪulaⱪ selip, Mǝn sanga yemǝ, dǝp ǝmr ⱪilƣan dǝrǝhtin yegining tüpǝylidin, Sening tüpǝylingdin yǝr-tupraⱪ lǝnitimgǝ uqraydu; Ɵmrüngning barliⱪ künliridǝ pǝⱪǝt japaliⱪ ixlǝpla, andin uningdin ozuⱪlinisǝn.
18 Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско;
Yǝr sanga tikǝn bilǝn ⱪamƣaⱪ ündüridu; Xundaⱪtimu sǝn yǝrdiki ziraǝt-otyaxlarni yǝysǝn.
19 Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.
Taki sǝn tupraⱪⱪa ⱪaytⱪuqǝ yüz-kɵzüng tǝrgǝ qümgǝndǝ, andin nan yeyǝlǝysǝn; Qünki sǝn ǝsli tupraⱪtin elinƣansǝn; Sǝn ǝslidǝ topa bolƣaq, Yǝnǝ topiƣa ⱪaytisǝn» — dedi.
20 И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свима живима.
Uning ayali barliⱪ jan igilirining anisi bolidiƣini üqün adǝm uningƣa «Ⱨawa» dǝp at ⱪoydi.
21 И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих.
Pǝrwǝrdigar Huda Adǝm’ata bilǝn uning ayaliƣa ⱨaywan teriliridin kiyim ⱪilip kiydürüp ⱪoydi.
22 И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи.
Pǝrwǝrdigar Huda sɵz ⱪilip: — Mana, adǝm Bizlǝrdin birigǝ ohxap ⱪaldi, yahxi bilǝn yamanni bildi. Əmdi ⱪolini uzitip ⱨayatliⱪ dǝrihidin elip yǝwelip, ta ǝbǝdgiqǝ yaxawǝrmǝsliki üqün [uni tosuximiz kerǝk], dedi.
23 И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет;
Xuning bilǝn Pǝrwǝrdigar Huda uni Erǝm baƣdin ⱪoƣlap qiⱪiriwǝtti; xundaⱪ ⱪilip uni yǝrgǝ ixlǝydiƣan, yǝni ɵzi ǝsli apiridǝ ⱪilinƣan tupraⱪⱪa ixlǝydiƣan ⱪilip ⱪoydi.
24 И изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.
Adǝmni ⱪoƣliwetip, ⱨayatliⱪ dǝrihigǝ baridiƣan yolni muⱨapizǝt ⱪilix üqün, u Erǝm beƣining mǝxriⱪ tǝripigǝ kerublarni wǝ tɵt tǝrǝpkǝ pirⱪiraydiƣan yalⱪunluⱪ bir xǝmxǝrni ⱪoyup ⱪoydi.

< 1 Мојсијева 3 >