< 1 Мојсијева 29 >
1 Тада се подиже Јаков и отиде у земљу источну.
2 И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен беше студенцу на вратима.
3 Онде се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и после опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово место.
4 И Јаков им рече: Браћо, одакле сте? Рекоше: Из Харана смо.
5 А он им рече: Познајете ли Лавана сина Нахоровог? Они рекоше: Познајемо.
6 Он им рече: Је ли здрав? Рекоше: Јесте, и ево Рахиље кћери његове, где иде са стадом.
7 И он рече: Ето још је рано, нити је време враћати стоку; напојте стоку па идите и пасите је.
8 А они рекоше: Не можемо, докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку.
9 Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца свог, јер она пасаше овце.
10 А кад Јаков виде Рахиљу кћер Лавана ујака свог, и стадо Лавана ујака свог, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака свог.
11 И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се.
12 И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њеном и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу свом.
13 А кад Лаван чу за Јакова сина сестре своје, истрча му на сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповеди Лавану све ово.
14 А Лаван му рече: Та ти си кост моја и тело моје. И оста код њега цео месец дана.
15 Тада рече Лаван Јакову: Зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата?
16 А Лаван имаше две кћери: старијој беше име Лија, а млађој Рахиља.
17 И у Лије беху кварне очи, а Рахиља беше лепог стаса и лепог лица.
18 И Јакову омиле Рахиља, те рече: Служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју.
19 А Лаван му рече: Боље теби да је дам него другом; остани код мене.
20 И одслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше.
21 И рече Јаков Лавану: Дај ми жену, јер ми се наврши време, да легнем с њом.
22 И сазва Лаван све људе из оног места и учини гозбу.
23 А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом.
24 И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња.
25 А кад би ујутру, гле, оно беше Лија; те рече Јаков Лавану: Шта си ми то учинио? Не служим ли за Рахиљу код тебе? Зашто си ме преварио?
26 А Лаван му рече: Не бива у нашем месту да се уда млађа пре старије.
27 Наврши недељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других.
28 Јаков учини тако, и наврши с њом недељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену.
29 И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.
30 И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година.
31 А Господ видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њој материцу, а Рахиља оста нероткиња.
32 И Лија затрудне, и роди сина, и надеде му име Рувим, говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој.
33 И опет затрудне, и роди сина и рече: Господ чу да сам презрена, па ми даде и овог. И надеде му име Симеун.
34 И опет затрудне, и роди сина, и рече: Да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надеше име Левије.
35 И затрудне опет, и роди сина, и рече: Сада ћу хвалити Господа. Зато му надеде име Јуда; и преста рађати.
