1 Мојсијева 25

1 А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру.

Abraham tog sig en Hustru, som hed Ketura;

2 И она му роди Зомрана и Јоксана и Мадана и Мадијана и Јесвока и Соијена.

og hun fødte ham Zimran, Joksjan, Medan, Midjan, Jisjbak og Sjua.

3 А Јоксан роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим.

Joksjan avlede Saba og Dedan. Dedans Sønner var Assjuriterne, Letusjiterne og Le'ummiterne.

4 А синови Мадијанови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви беху деца Хетурина.

Midjans Sønner var Efa, Efer, Hanok, Abida og Elda'a. Alle disse var Keturas Sønner.

5 А Аврам даде све што имаше Исаку;

Abraham gav Isak alt, hvad han ejede;

6 А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина свог још за живота свог на исток, у источни крај.

men de Sønner, Abraham havde med sine Medhustruer, skænkede han Gaver og sendte dem, medens han endnu levede, bort fra sin Søn Isak, østpå til Østlandet.

7 И века Аврамовог што поживе беше сто и седамдесет и пет година.

De År, Abraham levede, udgjorde 175;

8 И онемоћав умре Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду свом.

så udåndede han. Og Abraham døde i en god Alderdom, gammel og mæt af Dage, og samledes til sin Slægt.

9 И погребоше га Исак и Исмаило у пећини макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамрији;

Og hans Sønner Isak og Ismael jordede ham i Makpelas Klippehule på Hetiten Efrons Zohars Søns, Mark over for Mamre,

10 На њиви коју купи Аврам од синова Хетових, онде је погребен Аврам са Саром женом својом.

den Mark, Abraham havde købt af Hetiterne; der jordedes Abraham og hans Hustru Sara.

11 И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његовог; а Исак живеше код студенца Живога који ме види.

Og da Abraham var død, velsignede Gud hans Søn Isak. Isak boede ved Be'erlahajro'i.

12 А ово је племе Исмаила сина Аврамовог, ког роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина,

Dette er Abrahams Søn Ismaels Slægtebog, hvem Saras Trælkvinde, Ægypterinden Hagar, fødte ham.

13 И ово су имена синова Исмаилових, како се зваху у племенима својим; првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам,

Følgende er Navnene på Ismaels Sønner efter deres Navne og Slægter: Nebajot, Ismaels førstefødte, Kedar, Adbe'el, Mibsam,

14 И Масма и Дума и Маса,

Misjma, Duma, Massa,

15 И Хадар и Теман и Јетур и Нафис и Кедма.

Hadad, Tema, Jetur, Nafisj og Hedma.

16 То су синови Исмаилови, и то су им имена по селима и градовима њиховим, дванаест кнезова над својим народима.

Det var Ismaels Sønner, og det var deres Navne i deres Indhegninger og Teltlejre, tolv Høvdinger med deres Stammer.

17 А године су века Исмаиловог сто и тридесет и седам година. После онемоћав умре, и би прибран к роду свом.

Ismaels Leveår udgjorde 137; så udåndede han; han døde og samledes til sin Slægt.

18 И живеху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи.

De havde deres Boliger fra Havila til Sjur over for Ægypten hen ad Assjur til. Lige for Øjnene af alle sine Brødre slog han sig ned.

19 А ово је племе Исака сина Аврамовог: Аврам роди Исака;

Dette er Abrahams Søn Isaks Slægtebog. Abraham avlede Isak.

20 А Исаку беше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина.

Isak var fyrretyve År gammel, da han tog Rebekka, en Datter af Aramæeren Betuel fra Paddan Aram og Søster til Aramæeren Laban, til Hustru.

21 И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер беше нероткиња; и умоли Господа, те затрудне Ревека жена његова.

Men Isak bad til HERREN for sin Hustru, thi hun var ufrugtbar; og HERREN bønhørte ham, og Rebekka, hans Hustru, blev frugtsommelig.

22 Али удараху једно о друго деца у утроби њеној, те рече: Ако је тако, на шта сам? И отиде да пита Господа.

Men da Sønnerne brødes i hendes Liv, sagde hun: "Står det således til, hvorfor lever jeg da?" Og hun gik hen for at adspørge HERREN.

23 А Господ јој рече: Два су племена у утроби твојој, и два ће народа, изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од другог народа, и већи ће служити мањем.

Da svarede HERREN hende: "To Folkeslag er i dit Liv, to Folk skal gå ud af dit Skød! Det ene skal kue det andet, den ældste tjene den yngste!"

24 И кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.

Da nu Tiden kom, at hun skulde føde, var der Tvillinger i hendes Liv.

25 И први изађе црвен, сав као руно рутав, и надеше му име Исав.

Den første kom frem rødlig og lodden som en Skindkappe over hele Kroppen; og de kaldte ham Esau.

26 А после изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надеше му име Јаков. А беше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека.

Derefter kom hans Broder frem med Hånden om Esaus Hæl; derfor kaldte de ham Jakob. Isak var tresindstyve År gammel, da de fødtes.

27 И деца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков беше човек кротак и бављаше се у шаторима.

Drengene voksede til, og Esau blev en dygtig Jæger, der færdedes i Ødemarken, men Jakob en fredsommelig Mand, en Mand, som boede i Telt.

28 И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лов његов; а Ревека миловаше Јакова.

Isak holdt mest af Esau, thi han spiste gerne Vildt; men Rebekka holdt mest af Jakob.

29 Једном Јаков скува јело, а Исав дође из поља уморан.

Jakob havde engang kogt en Ret Mad, da Esau udmattet kom hjem fra Marken.

30 И рече Исав Јакову: Дај ми да једем то јело црвено, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом.

Da sagde Esau til Jakob: "Lad mig få noget af det røde, det røde der, thi jeg er ved at dø af Sult!" Derfor kaldte de ham Edom.

31 А Јаков му рече: Продај ми данас првенаштво своје.

Men Jakob sagde: "Du må først sælge mig din Førstefødselsret!"

32 А Исав одговори: Ево, хоћу да умрем, па шта ће ми првенаштво?

Esau svarede: "Jeg er jo lige ved at omkomme; hvad bryder jeg mig om min Førstefødselsret!"

33 А Јаков рече: Закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову.

Men Jakob sagde: "Du må først sværge mig det til!" Da svor Esau på det og solgte sin Førstefødselsret til Jakob.

34 И Јаков даде Исаву хлеба и скуваног лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје.

Så gav Jakob Esau Brød og kogte Linser, og da han havde spist og drukket, stod han op og gik sin Vej. Således lod Esau hånt om sin Førstefødselsret.