1 Мојсијева 2
1 Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
Alzo zijn volbracht de hemel en de aarde, en al hun heir.
2 И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;
Als nu God op de zevende dag volbracht had Zijn werk, dat Hij gemaakt had, heeft Hij gerust op den zevende dag van al Zijn werk, dat Hij gemaakt had.
3 И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини;
En God heeft den zevende dag gezegend, en die geheiligd; omdat Hij op denzelven gerust heeft van al Zijn werk, hetwelk God geschapen had, om te volmaken.
4 То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
Dit zijn de geboorten des hemels en der aarde, als zij geschapen werden; ten dage als de HEERE God de aarde en den hemel maakte.
5 И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,
En allen struik des velds, eer hij in de aarde was, en al het kruid des velds, eer het uitsproot; want de HEERE God had niet doen regenen op de aarde, en er was geen mens geweest, om den aardbodem te bouwen.
6 Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
Maar een damp was opgegaan uit de aarde, en bevochtigde den ganse aardbodem.
7 А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.
En de HEERE God had den mens geformeerd uit het stof der aarde, en in zijn neusgaten geblazen de adem des levens; alzo werd de mens tot een levende ziel.
8 И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.
Ook had de HEERE God een hof geplant in Eden, tegen het oosten, en Hij stelde aldaar den mens, die Hij geformeerd had.
9 И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
En de HEERE God had alle geboomte uit het aardrijk doen spruiten, begeerlijk voor het gezicht, en goed tot spijze; en den boom des levens in het midden van den hof, en de boom der kennis des goeds en des kwaads.
10 А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке.
En een rivier was voortgaande uit Eden, om deze hof te bewateren; en werd van daar verdeeld, en werd tot vier hoofden.
11 Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,
De naam der eerste rivier is Pison; deze is het, die het ganse land van Havila omloopt, waar het goud is.
12 И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.
En het goud van dit land is goed; daar is ook bedolah, en de steen sardonix.
13 А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.
En de naam der tweede rivier is Gihon; deze is het, die het ganse land Cusch omloopt.
14 А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.
En de naam der derde rivier is Hiddekel; deze is gaande naar het oosten van Assur. En de vierde rivier is Frath.
15 И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.
Zo nam de HEERE God den mens, en zette hem in den hof van Eden, om dien te bouwen, en dien te bewaren.
16 И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;
En de HEERE God gebood den mens, zeggende: Van allen boom dezes hofs zult gij vrijelijk eten;
17 Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
Maar van den boom der kennis des goeds en des kwaads, daarvan zult gij niet eten; want ten dage, als gij daarvan eet, zult gij den dood sterven.
18 И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.
Ook had de HEERE God gesproken: Het is niet goed, dat de mens alleen zij; Ik zal hem een hulpe maken, die als tegen hem over zij.
19 Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;
Want als de HEERE God uit de aarde al het gedierte des velds, en al het gevogelte des hemels gemaakt had, zo bracht Hij die tot Adam, om te zien, hoe hij ze noemen zou; en zoals Adam alle levende ziel noemen zoude, dat zou haar naam zijn.
20 И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
Zo had Adam genoemd de namen van al het vee, en van het gevogelte des hemels, en van al het gedierte des velds; maar voor de mens vond hij geen hulpe, die als tegen hem over ware.
21 И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;
Toen deed de HEERE God een diepen slaap op Adam vallen, en hij sliep; en Hij nam een van zijn ribben, en sloot derzelver plaats toe met vlees.
22 И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
En de HEERE God bouwde de ribbe, die Hij van Adam genomen had, tot een vrouw, en Hij bracht haar tot Adam.
23 А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.
Toen zeide Adam: Deze is ditmaal been van mijn benen, en vlees van mijn vlees! Men zal haar Manninne heten, omdat zij uit den man genomen is.
24 Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
Daarom zal de man zijn vader en zijn moeder verlaten, en zijn vrouw aankleven; en zij zullen tot een vlees zijn.
25 А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.
En zij waren beiden naakt, Adam en zijn vrouw; en zij schaamden zich niet.
