1 Мојсијева 18
1 После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.
The LORD appeared to him by the oaks of Mamre, as he sat in the tent door in the heat of the day.
2 Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље;
He lifted up his eyes and looked, and saw that three men stood near him. When he saw them, he ran to meet them from the tent door, and bowed himself to the earth,
3 И рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог.
and said, “My lord, if now I have found favour in your sight, please don’t go away from your servant.
4 Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом.
Now let a little water be fetched, wash your feet, and rest yourselves under the tree.
5 И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао.
I will get a piece of bread so you can refresh your heart. After that you may go your way, now that you have come to your servant.” They said, “Very well, do as you have said.”
6 И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче.
Abraham hurried into the tent to Sarah, and said, “Quickly prepare three seahs of fine meal, knead it, and make cakes.”
7 Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.
Abraham ran to the herd, and fetched a tender and good calf, and gave it to the servant. He hurried to dress it.
8 Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.
He took butter, milk, and the calf which he had dressed, and set it before them. He stood by them under the tree, and they ate.
9 И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.
They asked him, “Where is Sarah, your wife?” He said, “There, in the tent.”
10 А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.
He said, “I will certainly return to you at about this time next year; and behold, Sarah your wife will have a son.” Sarah heard in the tent door, which was behind him.
11 А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена.
Now Abraham and Sarah were old, well advanced in age. Sarah had passed the age of childbearing.
12 Зато се насмеја Сара у себи говорећи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар.
Sarah laughed within herself, saying, “After I have grown old will I have pleasure, my lord being old also?”
13 Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела?
The LORD said to Abraham, “Why did Sarah laugh, saying, ‘Will I really bear a child when I am old?’
14 Има ли шта тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.
Is anything too hard for the LORD? At the set time I will return to you, when the season comes around, and Sarah will have a son.”
15 А Сара удари у бах говорећи: Нисам се смејала. Јер се уплаши. Али Он рече: Није истина, него си се смејала.
Then Sarah denied it, saying, “I didn’t laugh,” for she was afraid. He said, “No, but you did laugh.”
16 Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.
The men rose up from there, and looked towards Sodom. Abraham went with them to see them on their way.
17 А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,
The LORD said, “Will I hide from Abraham what I do,
18 Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?
since Abraham will surely become a great and mighty nation, and all the nations of the earth will be blessed in him?
19 Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.
For I have known him, to the end that he may command his children and his household after him, that they may keep the way of the LORD, to do righteousness and justice; to the end that the LORD may bring on Abraham that which he has spoken of him.”
20 И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан.
The LORD said, “Because the cry of Sodom and Gomorrah is great, and because their sin is very grievous,
21 Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.
I will go down now, and see whether their deeds are as bad as the reports which have come to me. If not, I will know.”
22 И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,
The men turned from there, and went towards Sodom, but Abraham stood yet before the LORD.
23 И приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним?
Abraham came near, and said, “Will you consume the righteous with the wicked?
24 Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?
What if there are fifty righteous within the city? Will you consume and not spare the place for the fifty righteous who are in it?
25 Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?
May it be far from you to do things like that, to kill the righteous with the wicked, so that the righteous should be like the wicked. May that be far from you. Shouldn’t the Judge of all the earth do right?”
26 И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.
The LORD said, “If I find in Sodom fifty righteous within the city, then I will spare the whole place for their sake.”
27 А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.
Abraham answered, “See now, I have taken it on myself to speak to the Lord, although I am dust and ashes.
28 Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет.
What if there will lack five of the fifty righteous? Will you destroy all the city for lack of five?” He said, “I will not destroy it if I find forty-five there.”
29 И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.
He spoke to him yet again, and said, “What if there are forty found there?” He said, “I will not do it for the forty’s sake.”
30 Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет.
He said, “Oh don’t let the Lord be angry, and I will speak. What if there are thirty found there?” He said, “I will not do it if I find thirty there.”
31 Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет.
He said, “See now, I have taken it on myself to speak to the Lord. What if there are twenty found there?” He said, “I will not destroy it for the twenty’s sake.”
32 Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет.
He said, “Oh don’t let the Lord be angry, and I will speak just once more. What if ten are found there?” He said, “I will not destroy it for the ten’s sake.”
33 И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.
The LORD went his way as soon as he had finished communing with Abraham, and Abraham returned to his place.
