1 Мојсијева 18
1 После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.
And Yahweh appeared unto him among the oaks of Mamre, —as, he, was sitting at the opening of the tent in the heat of the day.
2 Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље;
And he lifted up his eyes and looked, and lo! three men, standing over against him, —so he looked and ran to meet them from the opening of the tent, and bowed himself to the earth;
3 И рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог.
and said, —O My Lord! if, I pray thee, I have found favour in thine eyes, do not I pray thee pass on from thy servant.
4 Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом.
Let there be fetched, I pray thee a little water, and bathe ye your feet, —and rest yourselves under the tree.
5 И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао.
And let me fetch a morsel of bread, and stay ye your heart, Afterwards, ye may pass on, For on this account, have ye passed by, over against your servant. And they said, Thus, shalt thou do as thou hast spoken.
6 И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче.
So Abraham hastened towards the tent unto Sarah, —and said, Hasten thou three measures of fine meal, knead it, and make hearth-cakes.
7 Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.
And unto the herd, ran Abraham, —and took a calf tender and good and gave unto the young man, and he hastened to make it ready.
8 Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.
And he took butter and milk and the calf that he had made ready, and set before them, —while, he, was standing near them under the tree, they did eat.
9 И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.
And they said unto him, As to Sarah thy wife… And he said Lo! [she is] in the tent.
10 А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.
And he said, I will, surely return, unto thee at the quickening season, —and lo! a son for Sarah thy wife. Now Sarah, was hearkening at the opening of the tent, it, being behind him.
11 А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена.
But Abraham and Sarah, were old, far gone in days, —it had ceased to be with Sarah after the manner of women.
12 Зато се насмеја Сара у себи говорећи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар.
So then Sarah laughed within herself, saying: After I am past age, hath there come to me pleasure, my lord, also being old?
13 Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела?
And Yahweh said unto Abraham, —Wherefore now did Sarah laugh saying. Can it really and truly be that I should bear, seeing that I have become old?
14 Има ли шта тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.
Is anything, too wonderful for Yahweh? At the appointed time, I will return unto thee, at the quickening season and Sarah, shall have a son.
15 А Сара удари у бах говорећи: Нисам се смејала. Јер се уплаши. Али Он рече: Није истина, него си се смејала.
And Sarah denied, saying, I laughed not, For she was afraid. And he said—Nay! but thou didst laugh!
16 Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.
And the men rose up from thence, and looked out over the face of Sodom, —Abraham also going with them to set them on their way.
17 А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,
Now, Yahweh, had said, —Am I going to hide from Abraham what I do,
18 Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?
when, Abraham, shall surely become, a great and mighty nation, —and all the nations of the earth, shall be blessed in him?
19 Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.
For I have become his intimate friend, To the end that he may command his sons and his house after him, so shall they keep the way of Yahweh, by doing righteousness and justice. To the end that Yahweh may bring in for Abraham, what he hath spoken concerning him.
20 И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан.
So Yahweh said, The outcry of Sodom and Gomorrah, because it hath become great, —And their sin, because it hath become exceeding grievous,
21 Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.
Let me go down, pray, and let me behold, whether according to their outcry which hath come in unto me, they have done altogether, And if not. I must know!
22 И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,
And the men turned from thence, and went their way, towards Sodom, —but, Yahweh was yet standing before Abraham.
23 И приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним?
So then Abraham drew near and said, Wilt thou really sweep away, the righteous with the lawless?
24 Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?
Peradventure there are fifty righteous, in the midst of the city, Wilt thou really sweep away, and not spare the place, for the sake of the fifty righteous which are therein?
25 Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?
Far be it from thee! to do after this manner. to put to death the righteous with the lawless! Then should righteous and lawless be alike, Far be it from thee! Shall, the Judge of all the earth not do justice?
26 И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.
And Yahweh said, If I find in Sodom fifty righteous in the midst of the city, then will I spare all the place for their sake.
27 А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.
And Abraham responded and said, —Behold I pray thee I have ventured to speak unto My Lord, though I am dust and ashes:
28 Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет.
Peradventure there may lack, of the fifty righteous, five, Wilt thou destroy for five all the city? And he said, I will not destroy, if I find there forty and five.
29 И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.
And he added, yet once more, to speak unto him, and said, Peradventure there may be found there—forty. And he said—I will not do it, for the sake of the forty.
30 Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет.
And he said Let it not, I pray thee, be vexing to My Lord, but let me speak, Peradventure there may be found there—thirty And he said, I will not to it, if I find there—thirty.
31 Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет.
And he said Behold, I pray thee, I have ventured to speak unto My Lord, Peradventure there may be found there—twenty. And he said I will not destroy it, for the sake of the twenty.
32 Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет.
And he said, Let it not, I pray thee, be vexing to My Lord, but let me speak only this once, Peradventure there may be found there—ten. And he said, I will not destroy [it], for the sake of the ten!
33 И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.
And Yahweh went his way, when he had made an end. of speaking unto Abraham, —Abraham, also returned to his place.
