1 Мојсијева 18
1 После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.
Then the LORD appeared to Abraham by the Oaks of Mamre in the heat of the day, while he was sitting at the entrance of his tent.
2 Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље;
And Abraham looked up and saw three men standing nearby. When he saw them, he ran from the entrance of his tent to meet them and bowed low to the ground.
3 И рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог.
“My lord,” said Abraham, “if I have found favor in your sight, please do not pass your servant by.
4 Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом.
Let a little water be brought, that you may wash your feet and rest yourselves under the tree.
5 И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао.
And I will bring a bit of bread so that you may refresh yourselves. This is why you have passed your servant’s way. After that, you may continue on your way.” “Yes,” they replied, “you may do as you have said.”
6 И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче.
So Abraham hurried into the tent and said to Sarah, “Quick! Prepare three seahs of fine flour, knead it, and bake some bread.”
7 Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.
Meanwhile, Abraham ran to the herd, selected a tender and choice calf, and gave it to a servant, who hurried to prepare it.
8 Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.
Then Abraham brought curds and milk and the calf that had been prepared, and he set them before the men and stood by them under the tree as they ate.
9 И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.
“Where is your wife Sarah?” they asked. “There, in the tent,” he replied.
10 А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.
Then the LORD said, “I will surely return to you at this time next year, and your wife Sarah will have a son!” Now Sarah was behind him, listening at the entrance to the tent.
11 А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена.
And Abraham and Sarah were already old and well along in years; Sarah had passed the age of childbearing.
12 Зато се насмеја Сара у себи говорећи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар.
So she laughed to herself, saying, “After I am worn out and my master is old, will I now have this pleasure?”
13 Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела?
And the LORD asked Abraham, “Why did Sarah laugh and say, ‘Can I really bear a child when I am old?’
14 Има ли шта тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.
Is anything too difficult for the LORD? At the appointed time I will return to you—in about a year—and Sarah will have a son.”
15 А Сара удари у бах говорећи: Нисам се смејала. Јер се уплаши. Али Он рече: Није истина, него си се смејала.
But Sarah was afraid, so she denied it and said, “I did not laugh.” “No,” replied the LORD, “but you did laugh.”
16 Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.
When the men got up to leave, they looked out over Sodom, and Abraham walked along with them to see them off.
17 А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,
And the LORD said, “Shall I hide from Abraham what I am about to do?
18 Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?
Abraham will surely become a great and powerful nation, and through him all the nations of the earth will be blessed.
19 Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.
For I have chosen him, so that he will command his children and his household after him to keep the way of the LORD by doing what is right and just, in order that the LORD may bring upon Abraham what He has promised.”
20 И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан.
Then the LORD said, “The outcry against Sodom and Gomorrah is great. Because their sin is so grievous,
21 Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.
I will go down to see if their actions fully justify the outcry that has reached Me. If not, I will find out.”
22 И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,
And the two men turned away and went toward Sodom, but Abraham remained standing before the LORD.
23 И приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним?
Abraham stepped forward and said, “Will You really sweep away the righteous with the wicked?
24 Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?
What if there are fifty righteous ones in the city? Will You really sweep it away and not spare the place for the sake of the fifty righteous ones who are there?
25 Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?
Far be it from You to do such a thing—to kill the righteous with the wicked, so that the righteous and the wicked are treated alike. Far be it from You! Will not the Judge of all the earth do what is right?”
26 И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.
So the LORD replied, “If I find fifty righteous ones within the city of Sodom, on their account I will spare the whole place.”
27 А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.
Then Abraham answered, “Now that I have ventured to speak to the Lord—though I am but dust and ashes—
28 Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет.
suppose the fifty righteous ones lack five. Will You destroy the whole city for the lack of five?” He replied, “If I find forty-five there, I will not destroy it.”
29 И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.
Once again Abraham spoke to the LORD, “Suppose forty are found there?” He answered, “On account of the forty, I will not do it.”
30 Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет.
Then Abraham said, “May the Lord not be angry, but let me speak further. Suppose thirty are found there?” He replied, “If I find thirty there, I will not do it.”
31 Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет.
And Abraham said, “Now that I have ventured to speak to the Lord, suppose twenty are found there?” He answered, “On account of the twenty, I will not destroy it.”
32 Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет.
Finally, Abraham said, “May the Lord not be angry, but let me speak once more. Suppose ten are found there?” And He answered, “On account of the ten, I will not destroy it.”
33 И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.
When the LORD had finished speaking with Abraham, He departed, and Abraham returned home.
