< 1 Мојсијева 18 >

1 После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.
And Jehovah appeared to him by the oaks of Mamre, as he sat in the tent door in the heat of the day.
2 Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље;
And he lifted up his eyes and looked, and, lo, three men stood by him. And when he saw them, he ran to meet them from the tent door, and bowed himself to the earth,
3 И рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог.
and said, My lord, if now I have found favor in thy sight, pass not away, I pray thee, from thy servant.
4 Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом.
Let now a little water be fetched, and wash your feet, and rest yourselves under the tree.
5 И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао.
And I will fetch a morsel of bread, and strengthen ye your heart. After that ye shall pass on, inasmuch as ye came to your servant. And they said, Do so as thou have said.
6 И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче.
And Abraham hastened into the tent to Sarah, and said, Make ready quickly three measures of fine meal, knead it, and make cakes.
7 Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.
And Abraham ran to the herd, and fetched a calf tender and good, and gave it to the servant. And he hastened to dress it.
8 Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.
And he took butter, and milk, and the calf which he had dressed, and set it before them. And he stood by them under the tree, and they ate.
9 И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.
And they said to him, Where is Sarah thy wife? And he said, Behold, in the tent.
10 А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.
And he said, I will certainly return to thee when the season comes round, and, lo, Sarah thy wife shall have a son. And Sarah heard in the tent door, which was behind him.
11 А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена.
Now Abraham and Sarah were old, and well stricken in age. It had ceased to be with Sarah after the manner of women.
12 Зато се насмеја Сара у себи говорећи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар.
And Sarah laughed within herself, saying, After I have become old shall I have pleasure, my lord also being old?
13 Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела?
And Jehovah said to Abraham, Why did Sarah laugh, saying, Shall I who am old certainly bear a child?
14 Има ли шта тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.
Is anything too hard for Jehovah? At the set time I will return to thee, when the season comes round, and Sarah shall have a son.
15 А Сара удари у бах говорећи: Нисам се смејала. Јер се уплаши. Али Он рече: Није истина, него си се смејала.
Then Sarah denied, saying, I did not laugh, for she was afraid. And he said, No, but thou did laugh.
16 Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.
And the men rose up from there, and looked toward Sodom. And Abraham went with them to bring them on the way.
17 А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,
And Jehovah said, Shall I hide from Abraham that which I do,
18 Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?
since Abraham shall surely become a great and mighty nation, and all the nations of the earth shall be blessed in him?
19 Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.
For I have known him, to the end that he may command his children and his household after him, that they may keep the way of Jehovah, to do righteousness and justice, to the end that Jehovah may bring upon Abraham that which he has spoken of him.
20 И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан.
And Jehovah said, Because the cry of Sodom and Gomorrah is great, and because their sin is very grievous,
21 Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.
I will go down now, and see whether they have done altogether according to the cry of it, which comes to me. And if not, I will know.
22 И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,
And the men turned from there, and went toward Sodom, but Abraham yet stood before Jehovah.
23 И приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним?
And Abraham drew near, and said, Will thou consume righteous men with wicked men?
24 Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?
Perhaps there are fifty righteous men within the city. Will thou consume and not spare the place for the fifty righteous men that are in it?
25 Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?
That be far from thee to do after this manner, to slay a righteous man with a wicked man, that so the righteous man should be as the wicked man. Far be it from thee. Shall not the Judge of all the earth do right?
26 И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.
And Jehovah said, If I find in Sodom fifty righteous men within the city, then I will spare all the place for their sake.
27 А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.
And Abraham answered and said, Behold now, I have taken upon me to speak to the Lord, who am but dust and ashes.
28 Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет.
Perhaps there shall lack five of the fifty righteous men. Will thou destroy all the city for lack of five? And he said, I will not destroy it, if I find there forty-five.
29 И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.
And he spoke to him yet again, and said, Perhaps there shall be forty found there. And he said, I will not do it for the forty's sake.
30 Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет.
And he said, Oh let not the Lord be angry, and I will speak. Perhaps there shall be thirty found there. And he said, I will not do it, if I find thirty there.
31 Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет.
And he said, Behold now, I have taken upon me to speak to the Lord. Perhaps there shall be twenty found there. And he said, I will not destroy it for the twenty's sake.
32 Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет.
And he said, Oh let not the Lord be angry, and I will speak yet but this once. Perhaps ten shall be found there. And he said, I will not destroy it for the ten's sake.
33 И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.
And Jehovah went his way as soon as he had left off conversing with Abraham, and Abraham returned to his place.

< 1 Мојсијева 18 >