1 Мојсијева 16
1 Али Сара жена Аврамова не рађаше му деце. А имаше робињу Мисирку, по имену Агара.
Now Sarai Abram’s wife bare him no children: and she had an handmaid, an Egyptian, whose name was Hagar.
2 Па рече Сара Авраму: Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила деце од ње. И Аврам приста на реч Сарину.
And Sarai said unto Abram, Behold now, the LORD hath restrained me from bearing; go in, I pray thee, unto my handmaid; it may be that I shall obtain children by her. And Abram hearkened to the voice of Sarai.
3 И Сара жена Аврамова узе Агару Мисирку робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу свом после десет година откако се настани Аврам у земљи хананској.
And Sarai Abram’s wife took Hagar the Egyptian, her handmaid, after Abram had dwelt ten years in the land of Canaan, and gave her to Abram her husband to be his wife.
4 И он отиде к Агари, и она затрудне; а кад виде да је трудна, понесе се од госпође своје.
And he went in unto Hagar, and she conceived: and when she saw that she had conceived, her mistress was despised in her eyes.
5 А Сара рече Авраму: Увреда моја паде на тебе; ја ти метнух на крило робињу своју, а она видевши да је трудна понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби.
And Sarai said unto Abram, My wrong be upon thee: I gave my handmaid into thy bosom; and when she saw that she had conceived, I was despised in her eyes: the LORD judge between me and thee.
6 А Аврам рече Сари: Ето, робиња је твоја у твојим рукама, учини с њом шта ти је воља. И Сара је стаде злостављати, те она побеже од ње.
But Abram said unto Sarai, Behold, thy maid is in thy hand; do to her that which is good in thine eyes. And Sarai dealt hardly with her, and she fled from her face.
7 Али анђео Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур.
And the angel of the LORD found her by a fountain of water in the wilderness, by the fountain in the way to Shur.
8 И рече јој: Агаро, робињо Сарина, откуд идеш, куда ли идеш? А она рече: Бежим од Саре госпође своје.
And he said, Hagar, Sarai’s handmaid, whence camest thou? and whither goest thou? And she said, I flee from the face of my mistress Sarai.
9 А анђео јој Господњи рече: Врати се госпођи својој, и покори јој се.
And the angel of the LORD said unto her, Return to thy mistress, and submit thyself under her hands.
10 Опет јој рече анђео Господњи: Умножићу веома семе твоје, да се неће моћи пребројати од множине.
And the angel of the LORD said unto her, I will greatly multiply thy seed, that it shall not be numbered for multitude.
11 Још јој рече анђео Господњи: Ето си трудна, и родићеш сина, и надени му име Исмаило; јер је Господ видео муку твоју.
And the angel of the LORD said unto her, Behold, thou art with child, and shalt bear a son; and thou shalt call his name Ishmael, because the LORD hath heard thy affliction.
12 А биће човек убица; рука ће се његова дизати на сваког а свачија на њега, и наставаће на погледу свој браћи својој.
And he shall be [as] a wild-ass among men; his hand [shall be] against every man, and every man’s hand against him; and he shall dwell in the presence of all his brethren.
13 Тада Агара призва име Господа који говори с њом: Ти си Бог, који види. Јер говораше: Зар још гледам иза Оног који ме виде?
And she called the name of the LORD that spake unto her, Thou art a God that seeth: for she said, Have I even here looked after him that seeth me?
14 Тога ради зове се студенац онај студенац Живога који ме види; а он је између Кадиса и Варада.
Wherefore the well was called Beer-lahai-roi; behold, it is between Kadesh and Bered.
15 И роди Агара Авраму сина; и надеде Аврам сину свом, ког му роди Агара, име Исмаило.
And Hagar bare Abram a son: and Abram called the name of his son, which Hagar bare, Ishmael.
16 А беше Авраму осамдесет и шест година кад му Агара роди Исмаила.
And Abram was fourscore and six years old, when Hagar bare Ishmael to Abram.
