1 Мојсијева 15

1 После ових ствари дође Авраму реч Господња у утвари говорећи: Не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика.

2 А Аврам рече Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без деце, а па коме ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?

3 Још рече Аврам: Ето мени ниси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој наследник.

4 А гле, Господ му проговори: Неће тај бити наследник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити наследник.

5 Па га изведе напоље и рече му: Погледај на небо и преброј звезде, ако их можеш пребројати. И рече му: Тако ће ти бити семе твоје.

6 И поверова Аврам Богу, а Он му прими то у правду.

7 И рече му: Ја сам Господ, који те изведох из Ура халдејског да ти дам земљу ову да буде твоја.

8 А он рече: Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја?

9 И рече му: Принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голупче.

10 И он узе све то, и расече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расече птице.

11 А птице слетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгонише.

12 А кад сунце беше на заласку, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га.

13 И Господ рече Авраму: Знај зацело да ће семе твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година.

14 Али ћу судити и народу коме ће служити; а после ће они изаћи с великим благом.

15 А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.

16 А они ће се у четвртом колену вратити овамо; јер гресима аморејским још није крај.

17 А кад се сунце смири и кад се смрче, гле, пећ се димљаше, и пламен огњени пролажаше између оних делова.

18 Тај дан учини Господ завет с Аврамом говорећи: Семену твом дадох земљу ову од воде мисирске до велике воде, воде Ефрата,

19 Кенејску, кенезејску и кедмонејску,

20 И хетејску и ферезејску и рафајску,

21 И аморејску и хананејску и гергесејску и јевусејску.