< Галатима 2 >

1 А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.
Hanchu, kum sômleiminli suole, Barnabas le Titus tuongin Jerusalema kin se nôka.
2 Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповедам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао.
Pathien ânlâra mitîr sikin ke se ani. Koiindang ruoipungei leh atheiin kin chong khôma Jentailngei lâia thurchisa ki misîr ngâi hih an kôm ki rilminthâr pe ngeia; zora lei vunsaia ki sinthona mo, atûnlâia mo, mok sôl ki ni loina rangin.
3 Али ни Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би натеран да се обреже.
Ania kên ruoipui Titus hih Greek mi aniatachu rangrâtin sertan min tho uol mak ngei.
4 И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;
Sûngsuok rothol, inrûka hong lûtngei vai han sertan tho ngêt rang an bôka; ma-ngei han suoka min minchang theina rangin Khrista Jisua zalêna ei nei hih enrichik ranga lût an ni.
5 Којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама.
Aniatachu, thurchisa chongtak hah ninta ranga aom bang theina rangin hapkhat khom an chong jôm makme.
6 А за оне који се бројаху да су нешто, какви били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше;
Ania, ruoipu uola an ibe ngei hah i-anga mi khom nisenla, keima rangin chu ite dang uol mak, Pathien'n chu pêntienga ânlang a jêk ngâiloi sikin, mangei han sin tho rang tie athar ite mi ril thei uol makngei.
7 Него насупрот дознавши да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима
Manêkin Juda ngei lâia thurchisa misîrna sin Peter minkola aom anghan, keima Jentailngei lâia thurchisa misîrna sin keima minkolin ko om iti an riet.
8 (Јер Онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима Онај помаже и мени међу незнабошцима, )
Pathien'n, ranakin Peter Judangei tîrton a minchang anghan kei khom Jentailngei tîrton mi minchang.
9 И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповедамо у незнабошцима, а они у обрезанима;
Pathien'n hi sin ngêt hih mipêk ti hih ruoipungei, Jacob, Peter le John ngei khomin an rieta, Keima Jentailngei lâia se rangin le anni Judangei lâia se rangin keima le Barnabas inlopna kut changtieng min lei pêk zoi.
10 Само да се опомињемо сиромашних, за које сам се и старао тако чинити.
An lâia inriengngei hah kin riettit rangin an nuoma, ma tak hah tho ranga ka lei ngâklal ngâi khom ani.
11 А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер беше зазоран.
Hanchu, Peter hah Antioch a hong lâihan dik mak ti inthâr takin ânlang sikin, loko ngei rietin mâi intongin ko ngoa.
12 Јер пре док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се оних који су из обрезања.
Jentailngei lâia bu a nêk ngâia, ania Jacob kôm renga mi senkhat Jentail sermintan rang bôkngei hah a chia, an hong tung lechu a chia, a theiin a om zoi.
13 И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење.
Juda dangngei khom Peter thâiindôp anghan an thâiândôp suo zoia; Barnabas tena an thâiindôpnân an tuong minmang sa zoi.
14 А кад ја видех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Кад ти који си Јеврејин незнабожачки а не јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе јеврејски?
Ania, thurchisa chong takin lôn mak ti ki rieta an rênga makunga Peter kôma, “Nangma Juda mi ni nia, Judangei om anghan om loiin Jentailngei om anghin, irang mo Jentailngei hah Judangei anga min om ngêt rang no bôka? ki tipea.”
15 Ми који смо рођени Јевреји, а не грешници из незнабожаца,
Eini chu Juda mi rang piela suok ei nia, “Jentail mi nunsie ngei” an ti ngâi angin ni makme.
16 Па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати.
Aniatachu, Jisua Khrista taksônna sika vai, Balam jôm sika ni loiin, mîn Pathien makunga dik ei chang thei iti ei riet; Balamin a nângngei jôm sika ni loia Khrista iem sika Pathien makunga dik ei chang theina rangin keini ngêt khom Khrista han taksônna kin min ngam ani.
17 Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грешници, дакле је Христос греху слуга? Боже сачувај!
Khrista leh inzoma Pathien kôm dik chang rang ei bôk lâi hin Jentailngei anghan ei la nunsie bang inte, Khrista hih nunsie thona mi sanpu mo ai ni? nitet mak!
18 Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.
Balam keset sa hah ki minding nôkin chu balam sietpu ki ni iti ânthâr.
19 Јер ја законом закону умрех да Богу живим; с Христом се разапех.
Pathien tienga ki ring theina rangin keichu Khrista leh khrosa jêmdel ki ni zoi, Balam a om sikin Balam tieng chu ki thi ani zoi.
20 А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене.
Khrista kôm jêmdelin ko om zoia, aniatachu, ki ring ani, keima chu ni khâi mu unga, Khrista hah keima han a ring zoi ani. Atûna taksa taka ki ring hih, mi lungkhampu kei ranga ringna pêkpu, Pathien Nâipasal taksôna ring kini.
21 Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.
Pathien moroina hih heng mu-ung. Ania, Balam sikin Pathien kôm mîn dik an inchang theiin chu Khrista chu asenaboia thi nîng a tih!

< Галатима 2 >