Галатима 2

1 А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.

Then, after fourteen years again I went up to Jerusalem with Barnabas, having taken with me also Titus;

2 Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповедам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао.

and I went up by revelation, and did submit to them the good news that I preach among the nations, and privately to those esteemed, lest in vain I might run or did run;

3 Али ни Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би натеран да се обреже.

but not even Titus, who [is] with me, being a Greek, was compelled to be circumcised —

4 И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;

and [that] because of the false brethren brought in unawares, who did come in privily to spy out our liberty that we have in Christ Jesus, that us they might bring under bondage,

5 Којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама.

to whom not even for an hour we gave place by subjection, that the truth of the good news might remain to you.

6 А за оне који се бројаху да су нешто, какви били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше;

And from those who were esteemed to be something — whatever they were then, it maketh no difference to me — the face of man God accepteth not, for — to me those esteemed did add nothing,

7 Него насупрот дознавши да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима

but, on the contrary, having seen that I have been entrusted with the good news of the uncircumcision, as Peter with [that] of the circumcision,

8 (Јер Онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима Онај помаже и мени међу незнабошцима, )

for He who did work with Peter to the apostleship of the circumcision, did work also in me in regard to the nations,

9 И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповедамо у незнабошцима, а они у обрезанима;

and having known the grace that was given to me, James, and Cephas, and John, who were esteemed to be pillars, a right hand of fellowship they did give to me, and to Barnabas, that we to the nations, and they to the circumcision [may go],

10 Само да се опомињемо сиромашних, за које сам се и старао тако чинити.

only, of the poor that we should be mindful, which also I was diligent — this very thing — to do.

11 А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер беше зазоран.

And when Peter came to Antioch, to the face I stood up against him, because he was blameworthy,

12 Јер пре док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се оних који су из обрезања.

for before the coming of certain from James, with the nations he was eating, and when they came, he was withdrawing and separating himself, fearing those of the circumcision,

13 И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење.

and dissemble with him also did the other Jews, so that also Barnabas was carried away by their dissimulation.

14 А кад ја видех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Кад ти који си Јеврејин незнабожачки а не јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе јеврејски?

But when I saw that they are not walking uprightly to the truth of the good news, I said to Peter before all, 'If thou, being a Jew, in the manner of the nations dost live, and not in the manner of the Jews, how the nations dost thou compel to Judaize?

15 Ми који смо рођени Јевреји, а не грешници из незнабожаца,

we by nature Jews, and not sinners of the nations,

16 Па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати.

having known also that a man is not declared righteous by works of law, if not through the faith of Jesus Christ, also we in Christ Jesus did believe, that we might be declared righteous by the faith of Christ, and not by works of law, wherefore declared righteous by works of law shall be no flesh.'

17 Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грешници, дакле је Христос греху слуга? Боже сачувај!

And if, seeking to be declared righteous in Christ, we ourselves also were found sinners, [is] then Christ a ministrant of sin? let it not be!

18 Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.

for if the things I threw down, these again I build up, a transgressor I set myself forth;

19 Јер ја законом закону умрех да Богу живим; с Христом се разапех.

for I through law, did die, that to God I may live;

20 А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене.

with Christ I have been crucified, and live no more do I, and Christ doth live in me; and that which I now live in the flesh — in the faith I live of the Son of God, who did love me and did give himself for me;

21 Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.

I do not make void the grace of God, for if righteousness [be] through law — then Christ died in vain.