Галатима 2
1 А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.
Then fourteen years after I went up again to Jerusalem with Barnabas, and took Titus with me also.
2 Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповедам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао.
And I went up by revelation, and communicated to them that gospel which I preach among the Gentiles, but privately to them which were of reputation, lest by any means I should run, or had run, in vain.
3 Али ни Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би натеран да се обреже.
But neither Titus, who was with me, being a Greek, was compelled to be circumcised:
4 И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;
And that because of false brothers unawares brought in, who came in privately to spy out our liberty which we have in Christ Jesus, that they might bring us into bondage:
5 Којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама.
To whom we gave place by subjection, no, not for an hour; that the truth of the gospel might continue with you.
6 А за оне који се бројаху да су нешто, какви били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше;
But of these who seemed to be somewhat, (whatever they were, it makes no matter to me: God accepts no man’s person: ) for they who seemed to be somewhat in conference added nothing to me:
7 Него насупрот дознавши да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима
But contrariwise, when they saw that the gospel of the uncircumcision was committed to me, as the gospel of the circumcision was to Peter;
8 (Јер Онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима Онај помаже и мени међу незнабошцима, )
(For he that worked effectually in Peter to the apostleship of the circumcision, the same was mighty in me toward the Gentiles: )
9 И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповедамо у незнабошцима, а они у обрезанима;
And when James, Cephas, and John, who seemed to be pillars, perceived the grace that was given to me, they gave to me and Barnabas the right hands of fellowship; that we should go to the heathen, and they to the circumcision.
10 Само да се опомињемо сиромашних, за које сам се и старао тако чинити.
Only they would that we should remember the poor; the same which I also was forward to do.
11 А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер беше зазоран.
But when Peter was come to Antioch, I withstood him to the face, because he was to be blamed.
12 Јер пре док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се оних који су из обрезања.
For before that certain came from James, he did eat with the Gentiles: but when they were come, he withdrew and separated himself, fearing them which were of the circumcision.
13 И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење.
And the other Jews dissembled likewise with him; so that Barnabas also was carried away with their dissimulation.
14 А кад ја видех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Кад ти који си Јеврејин незнабожачки а не јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе јеврејски?
But when I saw that they walked not uprightly according to the truth of the gospel, I said to Peter before them all, If you, being a Jew, live after the manner of Gentiles, and not as do the Jews, why compel you the Gentiles to live as do the Jews?
15 Ми који смо рођени Јевреји, а не грешници из незнабожаца,
We who are Jews by nature, and not sinners of the Gentiles,
16 Па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати.
Knowing that a man is not justified by the works of the law, but by the faith of Jesus Christ, even we have believed in Jesus Christ, that we might be justified by the faith of Christ, and not by the works of the law: for by the works of the law shall no flesh be justified.
17 Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грешници, дакле је Христос греху слуга? Боже сачувај!
But if, while we seek to be justified by Christ, we ourselves also are found sinners, is therefore Christ the minister of sin? God forbid.
18 Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.
For if I build again the things which I destroyed, I make myself a transgressor.
19 Јер ја законом закону умрех да Богу живим; с Христом се разапех.
For I through the law am dead to the law, that I might live to God.
20 А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене.
I am crucified with Christ: nevertheless I live; yet not I, but Christ lives in me: and the life which I now live in the flesh I live by the faith of the Son of God, who loved me, and gave himself for me.
21 Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.
I do not frustrate the grace of God: for if righteousness come by the law, then Christ is dead in vain.
