Галатима 1
1 Павле апостол, ни од људи, ни кроз човека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца, који Га васкрсе из мртвих,
Paulus Apostel, icke af menniskor, icke heller genom mennisko; utan genom Jesum Christum, och Gud Fader, som honom uppväckt hafver ifrå de döda;
2 И сва браћа која су са мном, црквама галатским:
Och alle bröder, som när mig äro, de församlingar i Galatien.
3 Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа,
Nåd vare med eder, och frid af Gud Fader, och vårom Herra Jesu Christo;
4 Који даде себе за грехе наше да избави нас од садашњег света злог, по вољи Бога и Оца нашег, (aiōn g165)
Som sig sjelf för våra synder gifvit hafver, på det han skulle uttaga oss ifrå denna närvarande onda verld, efter Guds och vårs Faders vilja; (aiōn g165)
Hvilkom vare pris ifrån evighet till evighet. Amen. (aiōn g165)
6 Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђеље од Оног који вас позва благодаћу Христовом,
Mig förundrar, att I så snarliga låten eder afvända ifrå den, som eder kallat hafver uti Christi nåd, till ett annat Evangelium.
7 Које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђеље Христово.
Ändock intet annat är; utan att någre äro de eder förvilla, och vilja förvända Christi Evangelium.
8 Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!
Men om ock vi, eller en Ängel af himmelen, annorlunda predikade Evangelium för eder, än vi eder predikat hafve, han vare förbannad.
9 Као што пре рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђеље другачије него што примисте, проклет да буде!
Såsom vi nu sadom, så säge vi än en tid: Om någor vore den eder predikar Evangelium annorlunda, än I undfått hafven, han vare förbannad.
10 Зар ја сад људе наговарам или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих ја још људима угађао, онда не бих био слуга Христов.
Predikar jag nu menniskom eller Gudi till vilja? Eller söker jag täckas menniskom? Hade jag härtilldags velat täckas menniskom, så vore jag icke Christi tjenare.
11 Али вам дајем на знање, браћо, да оно јеванђеље које сам ја јавио, није по човеку.
Men jag gör eder vetterligit, käre bröder, att det Evangelium, som är predikadt af mig, är icke menniskligit.
12 Јер га ја не примих од човека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.
Ty jag hafver det icke fått af mennisko, icke heller lärt; utan genom Jesu Christi uppenbarelse.
13 Јер сте чули моје живљење некад у Јеврејству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је.
Ty I hafven väl hört min umgängelse fordom i Judaskapet, att jag öfvermåtton förföljde Guds församling, och förstörde henne;
14 И напредовах у Јеврејству већма од многих врсника својих у роду свом, и одвише ревновах за отачке своје обичаје.
Och växte till mer och mer i Judaskapet, utöfver många mina likar i mitt slägte; och höll mig strängeliga vid fädernas stadgar.
15 А кад би угодно Богу, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом.
Men då Gudi täcktes, som mig af mins moders lif afskiljt hafver, och kallat mig genom sina nåd dertill;
16 Да јави Сина свог у мени, да Га јеванђељем објавим међу људима незнабошцима; одмах не питах тело и крв,
Att han ville uppenbara sin Son genom mig, att jag skulle genom Evangelium förkunna honom ibland Hedningarna; straxt föll jag till, och befrågade mig intet derom med kött och blod;
17 Нити изиђох у Јерусалим к старијим апостолима од себе него отидох у арапску, и опет се вратих у Дамаск.
Och kom icke heller till Jerusalem igen, till dem som voro Apostlar för mig, utan for bort i Arabien, och kom åter till Damascum.
18 А после тога на три године изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох у њега петнаест дана.
Sedan, efter tre år, kom jag igen till Jerusalem, till att se Petrum; och blef när honom i femton dagar.
19 Али другог од апостола не видех, осим Јакова брата Господњег.
Men af de andra Apostlar såg jag ingen, utan Jacobum, Herrans broder.
20 А шта вам пишем ево Бог види да не лажем.
Men det jag skrifver eder, si, Gud vet, att jag icke ljuger.
21 А потом дођох у земље сирске и киликијске.
Derefter kom jag in uti de land Syrien och Cilicien.
22 А бејах лицем непознат Христовим црквама јудејским;
Men jag var okänd till ansigtet för de Christeliga församlingar i Judeen;
23 Него само беху чули да онај који нас некад гони сад проповеда веру коју некад раскопаваше.
Utan de hade allenast hört, att den som fordom förföljde oss, han predikar nu trona, som han fordom förstörde.
24 И слављаху Бога за мене.
Och de prisade Gud för mina skull.
