Јездрина 9
1 А кад се то сврши, приступише к мени кнезови говорећи: Народ Израиљев и свештеници и Левити нису се одвојили од народа земаљских ради гадова њихових, од Хананеја, Хетеја, Ферезеја, Јевусеја, Амонаца, Моаваца, Мисираца и Амореја.
Pea ʻi he fai ʻo ʻosi ʻae ngaahi meʻa ni, naʻe haʻu ai ʻae ngaahi houʻeiki kiate au, ʻo pehē, ʻOku teʻeki vahevahe ʻakinautolu ʻe he kakai ʻo ʻIsileli, mo e kau taulaʻeiki, mo e kau Livai, mei he kakai ʻoe ngaahi fonua, ʻi he fai ʻo fakatatau ki heʻenau ngaahi angakovi, ʻio, ʻoe kakai Kēnani, mo e kakai Heti, mo e kakai Pelesi, mo e kakai Sepusi, mo e kakai ʻAmoni, mo e kakai ʻAmoli.
2 Јер узеше кћери њихове себи и синовима својим, те се помеша свето семе с народима земаљским; и рука свештеничка и главарска беше прва у том преступу.
He kuo nau ʻomi honau ngaahi ʻofefine moʻonautolu, pea mo honau ngaahi foha: ko ia kuo fakafehakoʻaki ʻakinautolu ʻe he hako māʻoniʻoni mo e kakai ʻoe ngaahi fonua ko ia: ʻio, kuo kau lahi ʻae nima ʻoe houʻeiki mo e ngaahi pule ʻi he meʻa hala ni.
3 И кад чух то, раздрех хаљину своју и плашт свој, и скубох косу с главе своје и браду своју, и седох тужан.
Pea ʻi heʻeku fanongo ki he meʻa ni, naʻaku hae hoku kofu mo hoku pulupulu, peau fusi hoku ngaahi fulufuluʻi ʻulu mei hoku ʻulu, pea mo ʻeku kava, peau nofo ki lalo ʻo tāfuʻua.
4 И скупише се к мени сви који се бојаху речи Бога Израиљевог за преступ оних који дођоше из ропства, а ја сеђах тужан до вечерње жртве.
Pea naʻe kātoa kiate au ʻakinautolu taki taha kotoa pē naʻe tetetete ki he ngaahi folofola ʻae ʻOtua ʻo ʻIsileli, ko e meʻa ʻi he talangataʻa ʻokinautolu naʻe fetuku fakapōpula: peau nofo tāfuʻua pe ʻo aʻu ki he feilaulau fakaefiafi.
5 А о вечерњој жртви устах од јада свог у раздртој хаљини и плашту, клекавши на колена своја раширих руке своје ка Господу Богу свом,
Pea ʻi he feilaulau fakaefiafi ne u tuʻu hake mei heʻeku māfasia; peau hae hoku kofu mo hoku pulupulu, peau tūʻulutui ʻi hoku tui, peau mafao atu hoku nima kia Sihova ko hoku ʻOtua,
6 И рекох: Боже мој! Стидим се и срамим се подигнути очи своје к Теби, Боже мој; јер безакоња наша намножише се сврх главе и кривице наше нарастоше до неба.
Pea naʻaku pehē, “ʻE hoku ʻOtua, ʻoku ou mā pea kula hoku mata ke hiki hake hoku mata kiate koe, ʻe hoku ʻOtua: he kuo tupu ʻo lahi hake ʻemau ngaahi hia ʻi ʻolunga ki homau ʻulu, pea ko ʻemau fai hala kuo tupu hake ki he ngaahi langi.
7 Од времена отаца својих до данас под кривицом смо великом, и за безакоња своја бисмо предани ми и цареви наши и свештеници наши у руке царевима земаљским под мач, у ропство, у грабеж и у срамоту, као што се види данас.
Talu mei he ngaahi ʻaho ʻo ʻemau ngaahi tamai kuo mau moʻua ʻi he hala lahi ʻo aʻu ki he ʻaho ni; pea ko e meʻa ʻi heʻemau ngaahi hia, naʻe tukuange ai ʻakimautolu, mo homau ngaahi tuʻi, mo homau ngaahi taulaʻeiki, ki he nima ʻoe ngaahi tuʻi ʻoe ngaahi fonua, ki he heletā, pea ki he pōpula, pea ki he maumau, pea ki he puputuʻu ʻoe mata, ʻo hangē ʻi he ʻaho ni.
8 А сада зачас дође нам милост од Господа Бога нашег, те нам остави остатак и даде нам клин у светом месту свом да би просветлио очи наше Бог наш и дао нам да мало одахнемо у ропству свом.
Pea ko eni kuo fakahā ʻae ʻofa kiate kimautolu ʻi he kuonga siʻi meia Sihova ko homau ʻOtua, ke tuku kiate kimautolu ha toenga [kakai], ke hoa, pea ke tuku kiate kimautolu ʻae faʻo ʻi hono potu māʻoniʻoni, koeʻuhi ke fakamaama homau mata ʻe homau ʻOtua, pea foaki kiate kimautolu ʻae fakaakeake siʻi ʻi homau nofo pōpula.
9 Јер робље смо, али у ропству нашем није нас оставио Бог наш, него нам даде те нађосмо милост пред царевима персијским давши нам да одахнемо да подигнемо дом Бога свог и оправимо пустолине његове, и давши нам ограду у Јудеји у Јерусалиму.
He ko e kau tangata hopoate ʻakimautolu; ka naʻe ʻikai liʻaki ʻakimautolu ʻe homau ʻOtua ʻi heʻemau nofo pōpula, ka kuo fakahoko ʻae ʻofa kiate kimautolu ʻi he ʻao ʻoe ngaahi tuʻi ʻo Peasia, ke tuku kiate kimautolu ʻae fakaakeake, ke fokotuʻu ʻae fale ʻo homau ʻOtua, pea ke fakafoʻou hono ngaahi potu maumau pea ke foaki kiate kimautolu ʻae ʻā maka ʻi Siuta pea ʻi Selūsalema.
10 Сада дакле шта да кажемо, Боже наш, после тога? Јер остависмо заповести Твоје,
Pea ko eni, ʻE homau ʻOtua, ko e hā te mau lea [ʻaki ]hili ʻae meʻa ni kotoa pē? He kuo mau liʻaki hoʻo ngaahi fekau,
11 Које си заповедио преко слуга својих пророка говорећи: Земља у коју идете да је наследите земља је нечиста од нечистоте народа земаљских, с гадова њихових, којима је напунише од краја до краја у нечистоти својој.
ʻAia naʻa ke fekau ʻi hoʻo kau tamaioʻeiki ko e kau palōfita, ʻo pehē, Ko e fonua ʻoku mou ʻalu ke maʻu, ko e fonua taʻemaʻa ia ʻi he ngaahi angaʻuli ʻoe kakai ʻoe ngaahi fonua, mo ʻenau ngaahi angakovi, ʻaia kuo nau fakafonu ʻaki ia mei hono potu ʻe taha ki hono potu ʻe taha ʻi heʻenau anga taʻemaʻa;
12 И зато кћери својих не дајите за синове њихове, и кћери њихових не узимајте за синове своје, и не тражите мир њихов ни добро њихово до века да бисте се окрепили, јели добра оне земље и оставили је у наследство синовима својим довека.
Pea ko eni, ʻoua naʻa mou foaki homou ngaahi ʻofefine ki honau ngaahi foha, pea ʻoua naʻa mou toʻo honau ngaahi ʻofefine mo homou ngaahi foha, pea ʻoua naʻa mou kumi ki heʻenau melino pe ki heʻenau koloa ʻo taʻengata: koeʻuhi ke mou mālohi, pea kai ʻae lelei ʻoe fonua, pea tuku ia ko e ʻapi tofiʻa ki hoʻomou fānau ke taʻengata.
13 И после свега што дође на нас за зла дела наша и за велику кривицу нашу, јер си нас, Боже наш, покарао мање него што греси наши заслужују, и дао си нам остатак овакав,
Pea hili ʻae meʻa kotoa pē kuo tō kiate kimautolu ʻi heʻemau ngaahi ngāue kovi, pea ʻi heʻemau hala lahi, he ko koe ko homau ʻOtua kuo siʻi hifo hao tautea ʻakimautolu kae lahi ʻemau ngaahi hia, pea kuo ke tuku kiate kimautolu ʻae ngaahi fakamoʻui pehē ni;
14 Еда ли ћемо опет преступати заповести Твоје и пријатељити се с овим гадним народима? Не би ли се разгневио на нас докле нас не би потро да ни један не остане и не избави се?
He te mau toe liʻaki hoʻo ngaahi fekau, pea hoko ʻo fakataha ʻakimautolu mo e kakai ʻoe ngaahi angakovi ni? Pea ʻikai te ke houhau ai kiate kimautolu ke ʻoua ke fakaʻauha ʻakimautolu, pea ʻe ʻikai ha niʻihi ʻe toe, pe ha meʻa ke hao ai?
15 Господе Боже Израиљев! Ти си праведан, јер остасмо остатак, као што са види данас. Ево ми смо пред Тобом с кривицом својом, премда се не може стајати пред Тобом за то.
ʻE Sihova ko e ʻOtua ʻo ʻIsileli, ʻoku ke māʻoniʻoni koe: he ʻoku mau kei nofo hao pe, ʻo hangē ko e ʻaho ni: vakai, ʻoku mau ʻi ho ʻao ʻi heʻemau ngaahi angahala: he ʻoku ʻikai te mau faʻa tuʻu ʻi ho ʻao koeʻuhi ko e meʻa ni.”
