Јездрина 7
1 А после ових ствари за царовања Артаксеркса, цара персијског, Јездра, син Сераје сина Азарије, сина Хелкије,
Hae tiah oh pacoeng, Persia siangpahrang Artaxerxes dung nathuem ah, Ezara ih capa loe Seraiah, anih loe Azariah ih capa, anih loe Hilkiah ih capa,
2 Сина Салума, сина Садока, сина Ахитова,
anih loe Shallum ih capa, anih loe Zadok ih capa, anih loe Ahitub ih capa,
3 Сина Амарије, сина Азарије, сина Мерајота,
anih loe Amariah ih capa, anih loe Azariah ih capa, anih loe Meriaoth ih capa,
4 Сина Зераје, сина Озије, сина Вукија,
anih loe Zerahiah ih capa, anih loe Uzzi ih capa, anih loe Bukki ih capa,
5 Сина Авузије, сина Финеса, сина Елеазара, сина Арона поглавара свештеничког,
anih loe Abishua ih capa, anih loe Phinehas ih capa, anih loe Eleazar ih capa, anih loe kalen koek qaima Aaron ih capa ah oh;
6 Тај Јездра врати се из вавилонске, а беше књижевник вешт закону Мојсијевом, који даде Господ Бог Израиљев, и цар му даде све што заиска, јер рука Господа Бога његовог беше над њим,
Hae Ezra loe Babylon hoiah angzoh; anih loe ca tarikkung ah oh moe, Israel Angraeng Sithaw mah paek ih, Mosi ih daan panoek bit kami ah oh: angmah ih Angraeng Sithaw loe anih nuiah oh pongah, a hnik sarui hmuen to siangpahrang mah anih hanah paek.
7 И вратише се у Јерусалим неки синови Израиљеви и свештеници и Левити и певачи и вратари и Нетинеји седме године цара Артаксеркса.
Thoemto Israel kaminawk, qaimanawk, Levinawk, laasah kaminawk, khongkha toep kaminawk hoi im ah toksah tamnanawk loe, Artaxerxes siangpahrang ah ohhaih saning sarihto naah, Jerusalem ah caeh o tahang.
8 А дође у Јерусалим петог месеца седме године тог цара.
Ezra loe siangpahrang toksakhaih saning sarihto haih, khrah pangato naah, Jerusalem ah phak.
9 Јер првог дана првог месеца пође из вавилонске, а првог дана петог месеца дође у Јерусалим, јер добра рука Бога његовог беше над њим.
Anih loe khrah tangsuekhaih niah Babylon hoiah caeh moe, angmah ih Sithaw tahmenhaih anih nuiah oh pongah, khrah pangato haih, ni tangsuek naah Jerusalem vangpui to a phak.
10 Јер Јездра беше управио срце своје да истражује закон Господњи и да га извршује и да учи Израиља уредбама и законима.
Ezra loe Sithaw ih daan pazui hanah, kahoih ah amtuk moe, Israel kaminawk patuk hanah poekhaih a tawnh.
11 А ово је препис од књиге коју даде цар Артаксерксо Јездри свештенику књижевнику вештом стварима што је заповедио Господ и уредбама Његовим у Израиљу:
Hae ca loe Artaxerxes siangpahrang mah qaima, ca tarikkung Ezra khaeah paek ih tarik pakong ih kawpi ca ah oh; anih loe Israel kaminawk zaehhoihhaih daan, Angraeng mah paek ih loknawk tarikkung ah oh.
12 Артаксерксо цар над царевима Јездри свештенику, књижевнику вештом у закону Бога небеског, свако добро; тада и тада.
Siangpahrangnawk ih siangpahrang Artaxerxes mah, van Sithaw ih daan patukkung, qaima Ezra khaeah, monghaih om nasoe, tiah vaihi ca ka tarik.
13 Ја заповедам: Ко год у мом царству од народа Израиљевог и од свештеника његових и Левита хоће од своје воље да иде с тобом у Јерусалим, нек иде.
Ka prae thungah kaom, qaimanawk, Levinawk hoi Israel kaminawk boih, mi kawbaktih doeh Jerusalem ah caeh koeh kami loe, nangmah hoi nawnto caeh o nasoe, tiah lok takroekhaih ka sak boeh.
14 Јер се шаљеш од цара и од седам саветника његових да надгледаш Јудеју и Јерусалим по закону Бога свог који ти је у рукама,
Vaihi na ban ah kaom, na Sithaw ih patukhaih daan baktih, Judah hoi Jerusalem kawng to dueng hanah, siangpahrang hoi poekhaih kahoih paekkung sarihto mah, ang patoeh baktih toengah;
15 И да однесеш сребро и злато што цар и саветници његови драговољно приносе Богу Израиљевом, коме је стан у Јерусалиму,
siangpahrang hoi poekhaih kahoih paekkungnawk mah, Jerusalem ah kaom, Israel Sithaw khaeah azom ah paek ih sui hoi sumkanglungnawk,
16 И све сребро и злато што накупиш у својој земљи вавилонској с драговољним прилозима које народ и свештеници драговољно приложе на дом Бога свог у Јерусалиму.
Jerusalem ah kaom, angmacae ih Sithaw im hanah, kaminawk hoi qaimanawk mah azom ah paek ih, Babylon prae thung hoiah hak ih sui hoi sumkanglungnawk boih doeh sin ah;
17 Па одмах за те новце купи јунце и овнове и јагањце с даровима њиховим и наливима њиховим, и принеси их на олтару дома Бога нашег у Јерусалиму.
hae phoisa hoiah maitaw taenawk, tuu taenawk, tuu caanawk, paek han koi canghumnawk hoi naek han koi tuinawk to qan ah loe, Jerusalem ih na Sithaw hmaicam ah tathlang ah.
18 И шта се теби и браћи твојој свиди учинити с осталим сребром и златом, учините по вољи Бога свог.
Nangmah hoi nam nawkamyanawk mah, sak han hoih, tiah na poek o ih baktih toengah, sui hoi sumkanglung to na Sithaw koehhaih baktiah patoh oh.
19 И судови који су ти дати за службу у дому Бога твог, остави пред Богом у Јерусалиму.
Na Sithaw ih im ah toksak haih hanah, nang khaeah kang paek ih laom sabaenawk doeh, Jerusalem Sithaw hmaa ah paek boih ah.
20 И шта би још требало дому Бога твог, те би ваљало дати, подај из царске ризнице.
Na Sithaw im han kangaih hmuen, paek han koi kalah hmuennawk om vop nahaeloe, siangpahrang ih phoisa hoiah paek ah.
21 И још заповедам ја, цар Артаксерксо свим ризничарима с оне стране реке, да шта год заиште од вас Јездра свештеник, књижевник вешти закону Бога небеског, одмах да се учини,
Van Sithaw ih lokpaekhaih ca tarikkung, qaima Ezra mah hnik ih hmuennawk boih to, paek hanah vaihi kai, Artaxxerxes siangpahrang mah, vapui yaeh ah kaom hmuenmae pakuemkungnawk khaeah,
22 До сто таланата сребра и до сто кора пшенице и до сто вата вина и до сто вата уља, а соли без мере,
sumkanglung talent cumvaito, cang kor cumvaito, misurtui bath cumvaito, olive situi bath cumvaito hoi noek ai ah paloi to paek o hanah, lok ka paek boeh.
23 Шта год заповеди Бог небески, одмах да се учини за дом Бога небеског, да не дође гнев на царство, на цара и на синове његове.
Siangpahrang hoi a caanawk nuiah palungphui han ai ah, van Sithaw mah hnik ih hmuen boih, van Sithaw ih im hanah tha pathok oh loe, paek oh;
24 И још вам јављамо да се ни од једног између свештеника и Левита и певача и вратара и Нетинеја и других слуга тог дома Божијег не сме узимати данак ни порез ни царина.
to pacoengah qaimanawk, Levinawk, laasah kaminawk, khongkha toep kaminawk, Nethinims tiah kawk ih im thungah toksah kaminawk hoi kalah im toksah tamnanawk khaeah, tamut na cong o mak ai, tiah panoek sak han ka koeh.
25 А ти, Јездра, по мудрости Бога свог која ти је дата постави управитеље и судије да суде свему народу што је с оне стране реке између свих који знају закон Бога твог, и ко не зна, учите га.
Nang Ezra doeh, Sithaw palunghahaih na tawnh baktih toengah, vapui yaeh ah kaom kaminawk mah, toenghaih hoi lokcaek o thaih moe, na Sithaw mah paek ih lok to patuk hanah, ukkungnawk hoi lokcaekkungnawk to suem ah.
26 А ко не би извршавао закон Бога твог и закон царев, одмах да му се суди, било да се погуби или да се прогна или да се оглоби или да се баци у тамницу.
Mi kawbaktih doeh na Sithaw patukhaih koeh ai moe, siangpahrang lok tahngai ai kami loe humhaih, haekhaih, hmuenmae lomh paehaih, thongim thungah pakhrakhaih to karangah paek oh, tiah tarik ih lok to ca thungah oh.
27 Благословен да је Господ Бог отаца наших, који даде то цару у срце да украси дом Господњи у Јерусалиму,
Aicae ampanawk ih Angraeng Sithaw loe tahamhoihaih om nasoe, Angraeng mah Jerusalem ih im kranghoisak hanah, siangpahrang palungthin thungah toksak pae;
28 И даде ми, те нађох милост пред царем и саветницима његовим и пред свим силним кнезовима царевим. И ја се ослободих, јер рука Господа Бога мог беше нада мном, и скупих главаре из Израиља да иду са мном.
Angraeng mah ni a tahmenhaih to siangpahrang khaeah, poekhaih kahoih paek kaminawk hoi thacak siangpahrang ih angraengnawk boih hmaa ah amtuengsak. Ka Angraeng Sithaw ih ban ka nuiah oh pongah, tha ka cak moe, kai hoi nawnto caeh hanah Israel thung ih kacoehtanawk to amkhuengsak.
