Јездрина 4
1 А кад чуше непријатељи Јудини и Венијаминови да они који се вратише из ропства зидају цркву Господу Богу Израиљевом,
Pea ʻi he fanongo ʻe he ngaahi fili ʻo Siuta mo Penisimani ʻoku langa ʻae faletapu kia Sihova ko e ʻOtua ʻo ʻIsileli ʻe he fānau naʻe fakapōpula:
2 Дођоше к Зоровавељу и ка главарима домова отачких, и рекоше им: Да и ми зидамо с вама, јер ћемо као и ви тражити Бога вашег, и Њему приносимо жртве од времена Есарадона, цара асирског, који нас је довео овамо.
Naʻa nau haʻu ai kia Selupepeli, pea ki he kau tuʻukimuʻa ʻi he kau mātuʻa, ʻonau pehē kiate kinautolu, “Tuku ke mau langa mo kimoutolu: he ʻoku mau kumi ki homou ʻOtua, ʻo hangē ko kimoutolu; pea kuo mau feilaulau kiate ia talu ʻae ngaahi ʻaho ʻo Esahatoni ko e tuʻi ʻo ʻAsilia, ʻaia naʻe ʻomi ʻakimautolu ki heni.”
3 А Зоровавељ и Исус и остали главари домова отачких у Израиљу рекоше им: Не можете ви с нама зидати дом Богу нашем, него ћемо ми сами зидати Господу Богу Израиљевом, како нам је заповедио Кир, цар персијски.
Ka naʻe lea ʻa Selupepeli, mo Sesua, mo hono toe ʻoe kau mātuʻa tuʻukimuʻa ʻo ʻIsileli, ʻo pehē kiate kinautolu, “ʻOku ʻikai te mou kau siʻi mo kimautolu ʻi he langa ʻae fale ki homau ʻOtua; ka temau fai fakataha ʻekimautolu pe ʻae langa fale kia Sihova ko e ʻOtua ʻo ʻIsileli, ʻo hangē ko e fekau ʻae tuʻi ko Kolesi ko e tuʻi ʻo Peasia kiate kimautolu.”
4 Тада народ земаљски досађиваше народу Јудином и сметаше их у зидању;
Pea naʻe toki fakavaivai ʻe he kakai ʻoe fonua ʻae nima ʻoe kakai ʻo Siuta, ʻo fakamamahi ʻakinautolu ʻi he langa fale,
5 И наимаху саветнике супрот њима да расипају намеру њихову свега времена Кира, цара персијског, до владе Дарија, цара персијског.
Pea naʻa nau totongi ki he kau fakakaukau ke taʻofi kiate kinautolu, mo fakataʻeʻaonga ʻenau tuʻutuʻuni, ʻi he ngaahi ʻaho kotoa pē ʻo Kolesi ko e tuʻi ʻo Peasia, ʻo hoko mo e pule ʻa Talaiasi ko e tuʻi ʻo Peasia.
6 А кад се зацари Асвир, у почетку његовог царовања написаше тужбу на становнике јудејске и јерусалимске.
Pea ʻi he pule ʻa ʻAhasivelo, ʻi hono kamataʻanga ʻo ʻene pule, naʻa nau tohi kiate ia ʻae tohi talakoviʻi ʻae kakai ʻo Siuta mo Selūsalema.
7 И за времена Артаксерксовог писа Вислам, Митредат, Тавеило и остали другови његови Артаксерксу цару персијском; а књига беше писана сирским писмом и сирским језиком.
Pea naʻe tohi ʻi he ngaahi ʻaho ʻo ʻAtakisekisi ʻe Pisilami, mo Mitilitati mo Tapeli, mo hono toe ʻo ʻenau kaumeʻa, kia ʻAtakisekisi ko e tuʻi ʻo Peasia; pea naʻe fai ʻae tohi ʻi he lea fakaSilia, pea naʻe fakamatala ia ʻi he lea fakaSilia.
8 Реум старешина у већу и Симсај писар написаше једну књигу против Јерусалима цару Артаксерксу овако:
Naʻe tohi ʻe he ʻeiki fakamaau ko Lihumi mo Simisai ko e tangata tohi ʻae tohi fakakoviʻi ʻo Selūsalema kia ʻAtakisekisi ko e tuʻi ʻo pehē:
9 Реум старешина у већу и Симсај писар и остали другови њихови, Дињани, Афарсашани, Тарфаљани, Афаршани, Архевљани, Вавилоњани, Сусанашани, Деављани, Еламљани,
“Pea naʻe tohi ai ʻe Lihumi ko e ʻeiki fakamaau mo Simisai ko e tangata tohi, mo hono toe ʻo ʻenau kaumeʻa: ko e kau Tinaie mo e kau ʻAfasatikai, ko e kau Tapilai mo e kau ʻAfalisai, ko e kau ʻAkivi, mo e kau Papilone, mo e kau Susa, mo e kau Tehavi, mo e kau ʻElami,
10 И остали народ који пресели велики и славни Асенафар и насели по градовима самаријским, и остали с ове стране реке, тада и тада.
Mo hono toe ʻoe ngaahi puleʻanga ʻaia naʻe ʻomi ʻe he ʻeiki lahi mo ongolelei ko ʻAsinapa, pea tuku ki he ngaahi kolo ʻo Samēlia, mo hono toe ʻoku ʻi he potu kauvai ni ʻoe vaitafe, pea ʻi he kuonga ko ia.”
11 Ово је препис од књиге коју му послаше: Цару Артаксерксу. Слуге твоје, људи с ове стране реке, тада и тада.
Ko hono hiki eni ʻoe tohi ʻaia naʻa nau ʻave kiate ia, “ʻio, kia ʻAtakisekisi ko e tuʻi: “Ko hoʻo kau tamaioʻeiki ko e kau tangata ʻi he potu kauvai ni ʻoe vaitafe, pea ʻi he kuonga ko eni.
12 Да је на знање цару да Јудејци који пођоше од тебе к нама, дођоше у Јерусалим, и град одметнички и опаки зидају, зидове оправљају и из темеља подижу.
Ke ʻilo ʻe he tuʻi, koeʻuhi ko e kau Siu naʻe ʻalu hake meiate koe kiate kimautolu kuo nau hoko ki Selūsalema, pea ʻoku nau langa ʻae kolo angakovi moʻo faʻa angatuʻu, pea kuo nau fokotuʻu hake hono ngaahi ʻā maka, pea kuo nau fakahoko hono ngaahi tuʻunga.
13 Него да је на знање цару: ако се овај град сазида и зидови оправе, они неће давати данка ни порезе ни царине, те ће бити штета ризници царској.
Ko eni ke ʻilo ʻe he tuʻi, kapau ʻe langa ʻae kolo ni, pea toe fokotuʻu ʻa hono ngaahi ʻā maka, ʻe ʻikai te nau kei totongi, pea tukuhau, pe totongi fakatau, pea te ke maumau ai ʻae tukuhau ki he ngaahi tuʻi.
14 Што дакле плату од двора примамо, те нам не приличи да гледамо штету цареву, тога ради шаљемо и јављамо цару,
Pea ko eni, ko e meʻa ʻi heʻemau maʻu homau tokoni mei he fale ʻoe tuʻi, pea naʻe ʻikai taau mo kimautolu ke mamata ki he fakaongokovi ʻoe tuʻi, ko ia kuo mau fekau ai ʻo fakahā ia ki he tuʻi;
15 Да се потражи у књизи дневника отаца твојих, па ћеш наћи у књизи дневника и дознати да је овај град одметнички и да је на штету царевима и земљама и да су се у њему дизале буне од давнина, те зато би раскопан овај град.
Koeʻuhi ke fai ʻae kumi ʻi he tohi fakamanatu ʻa hoʻo ngaahi tamai: ko ia te ke ʻilo ai ʻi he tohi ʻoe tohi fakamanatu, mo ke ʻilo ko e kolo ni ko e kolo angatuʻu, pea kovi ki he ngaahi tuʻi mo e ngaahi fonua, pea naʻa nau langaʻi ʻae angatuʻu ʻi ai ʻi muʻa: ko e meʻa ko ia naʻe fakaʻauha ai ʻae kolo ni.
16 Дајемо на знање цару: ако се овај град сазида и зидови се његови оправе, онда овај део преко реке неће више бити твој.
ʻOku mau fakapapau ki he tuʻi, kapau ʻe toe langa ʻae kolo ni, pea fokotuʻu hono ʻā maka, ko e meʻa ko ia ʻe ʻikai te ke maʻu ai ha tofiʻa ʻi he potu kauvai ni ʻoe vaitafe.”
17 Тада цар посла одговор Реуму, старешини у већу и Симсају писару и осталим друговима њиховим који сеђаху у Самарији и осталим с оне стране реке: Поздравље, тада и тада.
Pea naʻe ʻave ʻe he tuʻi ʻa hono tali kia Lihumi ko e ʻeiki fakamaau, mo Simisai ko e tangata tohi, pea ki hono toe ʻo ʻenau kaumeʻa naʻe nofo ʻi Samēlia, pea ko hono toe naʻe nofo ki he kauvai ʻe taha ʻoe vaitafe, [ʻo pehē], “Mou fiemālie pe ʻi he kuonga ni.
18 Књига коју нам посласте разговетно би прочитана преда мном.
“Ko e tohi naʻa mou fai ʻo ʻomi kiate au naʻe lau totonu ia ʻi hoku ʻao.
19 И заповедих те потражише и нађоше да је тај град од давнина устајао на цареве и да су у њему бивали одмети и буне,
Pea ne u fekau, pea naʻe fai ʻae kumi, pea kuo ʻilo ko e kolo ni naʻe fai ʻae angatuʻu ʻi muʻa ki he ngaahi tuʻi, pea naʻe fai ʻi ai ʻae angatuʻu mo e angakovi.
20 И да су силни цареви бивали у Јерусалиму, који владаху свим што је преко реке, и даваху им се данци и порезе и царине.
Pea naʻe ʻi ai ʻi muʻa ʻae ngaahi tuʻi mālohi lahi foki naʻe pule ʻi Selūsalema, ʻaia naʻe pule ki he ngaahi fonua kotoa pē ʻi he kauvai ʻe taha ʻoe vaitafe; pea naʻe ʻatu kiate kinautolu ʻae totongi, mo e tukuhau, mo e totongi fakatau.
21 Зато наредите да се забрани оним људима да се онај град не зида докле ја не заповедим.
Pea ko eni mou fekau ki he kau tangata ke tuku, pea ke ʻoua naʻa langa ʻae kolo ni, kaeʻoua ke hoko atu ha fekau ʻe taha meiate au,
22 И пазите да не погрешите у том. Јер зашто би зло расло на штету царевима?
Pea ko eni, vakai, ʻoua naʻa mou liʻaki ʻae meʻa ni: ko e hā ka tupu ai ʻae kovi ke kovi ai ʻae ngaahi tuʻi?”
23 А кад се препис од књиге цара Артаксеркса прочита пред Реумом и Симсајем писарем и пред друговима њиховим, они брже отидоше у Јерусалим к Јудејцима, те им забранише оружаном силом.
Pea ko eni ʻi he lau hono hiki ʻoe tohi ʻae tuʻi ko ʻAtakisekisi ʻi he ʻao ʻo Lihumi mo Simisai ko e tangata tohi, mo honau kaumeʻa, naʻa nau ʻalu fakatoʻotoʻo hake ki Selūsalema ki he kakai Siu, pea taʻofi fakamālohi pe ʻakinautolu ke tuku.
24 Тада стаде посао око дома Божијег у Јерусалиму, и стаја до друге године царовања Дарија, цара персијског.
Pea naʻe toki tuku ai ʻae ngāue ki he fale ʻoe ʻOtua ʻaia ʻoku ʻi Selūsalema. Ko ia naʻe tuku ia ʻo aʻu ki hono ua taʻu ʻoe pule ʻa Talaiasi ko e tuʻi ʻo Peasia.
