Књига пророка Језекиља 35

1 Опет ми дође реч Господња говорећи:

Entonces vino a mí la palabra del Señor, diciendo:

2 Сине човечји, окрени лице своје према гори Сиру и пророкуј против ње.

Hijo de hombre, que tu rostro se vuelva hacia el monte Seir, y profetiza contra él.

3 И реци: Овако вели Господ Господ: ево ме на тебе, горо Сире! И дигнућу руку своју на те, и опустећу те сасвим.

Y dile: Esto es lo que ha dicho el Señor Dios: Mira, estoy contra ti, oh Seir, y mi mano se extenderá contra ti, y te convertiré en un asolamiento y en una causa de asombro.

4 Градове ћу твоје опустети, и ти ћеш бити пустош, и познаћеш да сам ја Господ.

Haré que tus ciudades queden en ruinas y serás una desolación; y sabrás que yo soy el Señor.

5 Што је у тебе вечно непријатељство, и расипаш синове Израиљеве мачем у невољи њиховој, кад је крај безакоњу њиховом,

Porque el tuyo ha sido un odio sin fin, y has entregado a los hijos de Israel al poder de la espada en el tiempo de su aflicción, en el tiempo que su iniquidad tuvo fin:

6 Зато, тако ја био жив, говори Господ Господ, крви ћу те предати и крв ће те гонити, јер не мрзиш на крв, крв ће те гонити.

Por esta causa, por mi vida, dice el Señor Dios, porque has estado pecando a través de la sangre, ya que no has odiado él derramamiento de sangre, la sangre vendrá después de ti.

7 И обратићу гору Сир сасвим у пустош, да нико неће долазити ни одлазити.

Y haré del monte Seir una causa de asombro y desolación, cortando de ello todas las entradas y salidas.

8 И напунићу горе њене побијених њених; на хумовима твојим и у долинама твојим и по свим потоцима твојим падаће побијени од мача.

Pondré tus montañas llenas de los que han sido muertos; en tus valles y en todos tus arroyos de agua caerán hombres a espada.

9 Вечну пустињу начинићу од тебе и градови се твоји неће оправити, и познаћете да сам ја Господ.

Te haré una desolación para siempre, y tus ciudades no serán habitadas; y sabrán que yo soy el Señor.

10 Што говориш: Ова два народа и ове две земље моје ће бити, и наследићемо их, ако и јесте Господ био онде,

Porque has dicho: las dos naciones y los dos países serán míos, y los tomaremos por nuestra herencia; aunque Dios estaba allí.

11 Зато, тако ја жив био, говори Господ Господ, учинићу по гневу твом и по зависти твојој, с којом си поступала из мржње према њима, и бићу познат међу њима кад ти судим.

Por esta causa, por mi vida, dice el Señor Dios, te haré lo que has hecho en tu ira y en tu envidia, lo que has dejado claro en tu odio por ellos; y sabrás quién soy cuando seas juzgado por mí.

12 И познаћеш да сам ја Господ чуо све твоје хуле које си говорила на горе Израиљеве рекавши: Опустеше, нама су дане да их једемо.

Y verás que yo, el Señor, he tenido conocimiento de todas las cosas amargas que has dicho contra las montañas de Israel, diciendo: “Han sido hechos una desolación, nos han sido dados para que los tomemos por nuestra herencia”.

13 И величасте се супрот мени устима својим, и множисте на ме речи своје; чуо сам.

Te engrandeciste contra mi con tu boca, multiplicaste tus palabras contra mí. Yo lo he oído.

14 Овако вели Господ Господ: Кад се сва земља стане веселити, тебе ћу опустети.

Esto es lo que ha dicho el Señor Dios: para alegría de toda la tierra, te haré una desolación.

15 Како си се ти веселила наследству дома Израиљевог што опусте, тако ћу и тебе учинити: опустећеш, горо Сире, и сва земљо едомска; и познаће се да сам ја Господ.

Porque te alegraste por la desolación de la heredad de la casa de Israel; Te convertirás en una desolación, oh Monte Seir, y todo Edom, incluso todo eso, y sabrán que yo soy el Señor.