Књига пророка Језекиља 35
1 Опет ми дође реч Господња говорећи:
Moreover the word of the LORD came to me, saying,
2 Сине човечји, окрени лице своје према гори Сиру и пророкуј против ње.
Son of man, set thy face against mount Seir, and prophesy against it,
3 И реци: Овако вели Господ Господ: ево ме на тебе, горо Сире! И дигнућу руку своју на те, и опустећу те сасвим.
And say to it, Thus saith the Lord GOD; Behold, O mount Seir, I am against thee, and I will stretch out my hand against thee, and I will make thee most desolate.
4 Градове ћу твоје опустети, и ти ћеш бити пустош, и познаћеш да сам ја Господ.
I will lay thy cities waste, and thou shalt be desolate, and thou shalt know that I am the LORD.
5 Што је у тебе вечно непријатељство, и расипаш синове Израиљеве мачем у невољи њиховој, кад је крај безакоњу њиховом,
Because thou hast had a perpetual hatred, and hast shed the blood of the children of Israel by the force of the sword in the time of their calamity, in the time that their iniquity had an end:
6 Зато, тако ја био жив, говори Господ Господ, крви ћу те предати и крв ће те гонити, јер не мрзиш на крв, крв ће те гонити.
Therefore, as I live, saith the Lord GOD, I will prepare thee to blood, and blood shall pursue thee: since thou hast not hated blood, even blood shall pursue thee.
7 И обратићу гору Сир сасвим у пустош, да нико неће долазити ни одлазити.
Thus will I make mount Seir most desolate, and cut off from it him that passeth out and him that returneth.
8 И напунићу горе њене побијених њених; на хумовима твојим и у долинама твојим и по свим потоцима твојим падаће побијени од мача.
And I will fill his mountains with his slain men: in thy hills, and in thy valleys, and in all thy rivers, shall they fall that are slain with the sword.
9 Вечну пустињу начинићу од тебе и градови се твоји неће оправити, и познаћете да сам ја Господ.
I will make thee perpetual desolations, and thy cities shall not return: and ye shall know that I am the LORD.
10 Што говориш: Ова два народа и ове две земље моје ће бити, и наследићемо их, ако и јесте Господ био онде,
Because thou hast said, These two nations and these two countries shall be mine, and we will possess it; though the LORD was there:
11 Зато, тако ја жив био, говори Господ Господ, учинићу по гневу твом и по зависти твојој, с којом си поступала из мржње према њима, и бићу познат међу њима кад ти судим.
Therefore, as I live, saith the Lord GOD, I will even do according to thy anger, and according to thy envy which thou hast used out of thy hatred against them; and I will make myself known among them, when I have judged thee.
12 И познаћеш да сам ја Господ чуо све твоје хуле које си говорила на горе Израиљеве рекавши: Опустеше, нама су дане да их једемо.
And thou shalt know that I am the LORD, and that I have heard all thy blasphemies which thou hast spoken against the mountains of Israel, saying, They are laid desolate, they are given us to consume.
13 И величасте се супрот мени устима својим, и множисте на ме речи своје; чуо сам.
Thus with your mouth ye have boasted against me, and have multiplied your words against me: I have heard them.
14 Овако вели Господ Господ: Кад се сва земља стане веселити, тебе ћу опустети.
Thus saith the Lord GOD; When the whole earth rejoiceth, I will make thee desolate.
15 Како си се ти веселила наследству дома Израиљевог што опусте, тако ћу и тебе учинити: опустећеш, горо Сире, и сва земљо едомска; и познаће се да сам ја Господ.
As thou didst rejoice at the inheritance of the house of Israel, because it was desolate, so will I do to thee: thou shalt be desolate, O mount Seir, and all Edom, even all of it: and they shall know that I am the LORD.
