Књига пророка Језекиља 33
1 Опет ми дође реч Господња говорећи:
And the word of Jehovah came to me, saying,
2 Сине човечји, говори синовима народа свог, и кажи им: Кад пустим на коју земљу мач, ако народ оне земље узме кога између себе, и поставе га себи за стражара,
Son of man, speak to the sons of thy people, and say to them, When I bring the sword upon a land, and the people of the land take a man from among them, and set him for their watchman,
3 И он видевши мач где иде на земљу затруби у трубу, и опомене народ,
if, when he sees the sword come upon the land, he blows the trumpet, and warns the people,
4 Ако се ко чувши трубу не узме на ум, и мач дошавши погуби га, крв ће његова бити на његовој глави.
then whoever hears the sound of the trumpet, and takes no warning, if the sword comes, and takes him away, his blood shall be upon his own head.
5 Јер чу глас трубни, и не узе се на ум, крв ће његова бити на њему; да се узе на ум, сачувао би душу своју.
He heard the sound of the trumpet, and took no warning; his blood shall be upon him. Whereas if he had taken warning, he would have delivered his soul.
6 Ако ли стражар видевши мач где иде не затруби у трубу и народ не буде опоменут, а мач дошав погуби кога између њих, тај ће погинути за своје безакоње, али ћу крв његову искати из руке стражареве.
But if the watchman sees the sword come, and does not blow the trumpet, and the people are not warned, and the sword comes, and takes any person from among them, he is taken away in his iniquity, but I will require his blood at the watchman's hand.
7 И тебе, сине човечји, тебе поставих стражарем дому Израиљевом; слушај дакле реч из мојих уста и опомињи их од мене.
So thou, son of man, I have set thee a watchman to the house of Israel. Therefore hear the word at my mouth, and give them warning from me.
8 Кад кажем безбожнику: Безбожниче, погинућеш; а ти не проговориш и не опоменеш безбожника да се прође пута свог; тај ће безбожник погинути за своје безакоње; али ћу крв његову искати из твоје руке.
When I say to the wicked man, O wicked man, thou shall surely die, and thou do not speak to warn the wicked man from his way, that wicked man shall die in his iniquity, but I will require his blood at thy hand.
9 Ако ли ти опоменеш безбожника да се врати са свог пута, а он се не врати са свог пута, он ће погинути за своје безакоње, а ти ћеш сачувати душу своју.
Nevertheless, if thou warn the wicked man of his way to turn from it, and he does not turn from his way, he shall die in his iniquity, but thou have delivered thy soul.
10 Зато ти, сине човечји, реци дому Израиљевом: Ви говорите овако и кажете: Преступи наши и греси наши на нама су, и с њих пропадамо; како бисмо живели?
And thou, son of man, say to the house of Israel, Thus ye speak, saying, Our transgressions and our sins are upon us, and we pine away in them. How then can we live?
11 Реци им: Тако био ја жив, говори Господ Господ, није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свог пута и буде жив; вратите се, вратите се са злих путева својих, јер зашто да мрете, доме Израиљев?
Say to them, As I live, says the lord Jehovah, I have no pleasure in the death of the wicked man, but that the wicked man turn from his way and live. Turn ye, turn ye from your evil ways, for why will ye die, O house of Israel?
12 Зато ти, сине човечји, реци синовима народа свог: Праведног неће избавити правда његова кад згреши, и безбожник неће пропасти са безбожности своје кад се врати од безбожности своје, као што праведник не може с ње живети кад згреши.
And thou, son of man, say to the sons of thy people, The righteousness of the righteous man shall not deliver him in the day of his transgression. And as for the wickedness of the wicked man, he shall not fall by it in the day that he turns from his wickedness, nor shall he who is righteous be able to live by it in the day that he sins.
13 Кад кажем праведнику да ће доиста живети, а он се поузда у правду своју па учини неправду, од све правде његове ништа се неће споменути, него ће погинути с неправде своје коју учини.
When I say to the righteous man, that he shall surely live, if he trusts his righteousness, and commits iniquity, none of his righteous deeds shall be remembered, but in his iniquity that he has committed, in it he shall die.
14 А кад кажем безбожнику: Доиста ћеш погинути, а он се обрати од грех свог и стане чинити суд и правду,
Again, when I say to the wicked man, Thou shall surely die, if he turns from his sin, and does that which is lawful and right,
15 И врати безбожник залог, и врати шта је отео, и стане ходити по уредбама животним не чинећи безакоња, доиста ће бити жив, неће умрети.
if the wicked man restores the pledge, gives again that which he had taken by robbery, walks in the statutes of life, committing no iniquity, he shall surely live; he shall not die.
16 Од свих греха што је згрешио ништа му се неће споменути; чинио је суд и правду, доиста ће жив бити.
None of his sins that he has committed shall be remembered against him. He has done that which is lawful and right; he shall surely live.
17 А синови народа твог говоре: Није прав пут Господњи; а њихов пут није прав.
Yet the sons of thy people say, The way of the Lord is not equitable. But as for them, their way is not equitable.
18 Кад се праведник одврати од правде своје и учини неправду, погинуће с тога.
When the righteous man turns from his righteousness, and commits iniquity, he shall even die in it.
19 А кад се безбожник одврати од своје безбожности и учини суд и правду, он ће жив бити с тога.
And when the wicked man turns from his wickedness, and does that which is lawful and right, he shall live thereby.
20 А ви говорите: Није прав пут Господњи. Судићу вам, доме Израиљев, свакоме по путевима његовим.
Yet ye say, The way of the Lord is not equitable. O house of Israel, I will judge you everyone according to his ways.
21 А дванаесте године робовања нашег, десетог месеца, петог дана дође к мени један који утече из Јерусалима, и рече: Узе се град.
And it came to pass in the twelfth year of our captivity, in the tenth month, in the fifth day of the month, that a man who had escaped out of Jerusalem came to me, saying, The city is smitten.
22 А рука Господња дође нада ме увече пре него дође онај што побеже, и отвори ми уста докле онај дође к мени ујутру; отворише ми се уста, те више не ћутах.
Now the hand of Jehovah had been upon me in the evening, before he who escaped came. And he had opened my mouth until he came to me in the morning. And my mouth was opened, and I was no more mute.
23 И дође ми реч Господња говорећи:
And the word of Jehovah came to me, saying,
24 Сине човечји, који живе у оним пустолинама у земљи Израиљевој говоре и кажу: Аврам беше један, и наследи ову земљу; а нас је много; нама је дата ова земља у наследство.
Son of man, those who inhabit those waste places in the land of Israel speak, saying, Abraham was one, and he inherited the land, but we are many; the land is given us for inheritance.
25 Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Једете с крвљу, и очи своје подижете ка гадним боговима својим, и крв проливате, и хоћете да наследите земљу?
Therefore say to them, Thus says the lord Jehovah: Ye eat with the blood, and lift up your eyes to your idols, and shed blood. And shall ye possess the land?
26 Опирете се на мач свој, чините гадове, и скврните сваки жену ближњег свог, и хоћете да наследите земљу?
Ye stand upon your sword, ye work abomination, and ye defile every man his neighbor's wife. And shall ye possess the land?
27 Овако им реци: Овако вели Господ Господ: Тако ја жив био, који су у пустолинама, пашће од мача; и који је у пољу, зверима ћу га дати да га изједу; а који су по градовима и по пећинама, од помора ће помрети.
Thus shall thou say to them. Thus says the lord Jehovah: As I live, surely those who are in the waste places shall fall by the sword, and he who is in the open field I will give to the beasts to be devoured, and those who are in the strongholds and in the caves shall die of the pestilence.
28 Тако ћу сасвим опустети ту земљу, и нестаће поноса силе њене, и опустеће горе Израиљеве да неће нико пролазити.
And I will make the land a desolation and an astonishment. And the pride of her power shall cease. And the mountains of Israel shall be desolate, so that none shall pass through.
29 И они ће познати да сам ја Господ кад земљу сасвим опустим за све гадове њихове што чинише.
Then they shall know that I am Jehovah when I have made the land a desolation and an astonishment, because of all their abominations which they have committed.
30 А о теби, сине човечји, синови народа твог казују о теби уза зидове и на вратима кућним, и говоре један другом, сваки брату свом, и веле: Ходите и чујте каква реч дође од Господа.
And as for thee, son of man, the sons of thy people talk of thee by the walls and in the doors of the houses, and speak one to another, each one to his brother, saying, Come, I pray you, and hear what is the word that comes forth from Jehovah.
31 И долазе к теби као кад се народ скупља, и народ мој седа пред тобом, и слуша речи твоје, али их не извршује; у устима су им љупке, а срце њихово иде за својим лакомством.
And they come to thee as the people come, and they sit before thee as my people. And they hear thy words, but do not do them. For with their mouth they show much love, but their heart goes after their gain.
32 И гле, ти си им као љупка песма, као човек лепог гласа и који добро свира; слушају речи твоје, али их не извршују.
And, lo, thou are to them as a very lovely song of he who has a pleasant voice, and can play well on an instrument. For they hear thy words, but they do not do them.
33 Али кад то дође, а ево иде, онда ће познати да је био пророк међу њима.
And when this comes to pass, (behold, it comes), then they shall know that a prophet has been among them.
