Књига пророка Језекиља 3

1 И рече ми: Сине човечји, поједи шта је пред тобом, поједи ову књигу, па иди, говори дому Израиљевом.

And he said unto me, Son of man, eat that thou findest; eat this roll, and go, speak unto the house of Israel.

2 И отворих уста, и заложи ме оном књигом.

So I opened my mouth, and he caused me to eat the roll.

3 И рече ми: Сине човечји, нахрани трбух свој и црева своја напуни овом књигом коју ти дајем. И поједох је, и беше ми у устима слатка као мед.

And he said unto me, Son of man, cause thy belly to eat, and fill thy bowels with this roll that I give thee. Then did I eat it; and it was in my mouth as honey for sweetness.

4 Затим рече ми: Сине човечји, иди к дому Израиљевом, и говори и моје речи.

And he said unto me, Son of man, go, get thee unto the house of Israel, and speak with my words unto them.

5 Јер се не шаљеш к народу непознатог језика и неразумљивог говора, него к дому Израиљевом;

For thou art not sent to a people of a strange speech and of an hard language, but to the house of Israel;

6 Не к многим народима непознатог језика и неразумљивог говора којима речи не би разумео; к њима да те пошаљем, послушали би те.

not to many peoples of a strange speech and of an hard language, whose words thou canst not understand. Surely, if I sent thee to them, they would hearken unto thee.

7 Али дом Израиљев неће те послушати, јер неће мене да послушају; јер је сав дом Израиљев тврдог образа и упорног срца.

But the house of Israel will not hearken unto thee; for they will not hearken unto me: for all the house of Israel are of an hard forehead and of a stiff heart.

8 Ево дадох теби образ тврд према њиховом образу и чело тврдо према њиховом челу.

Behold, I have made thy face hard against their faces, and thy forehead hard against their foreheads.

9 Као камен дијамант, тврђе од стене дадох ти чело; не бој их се, нити се плаши од њих, зато што су дом одметнички.

As an adamant harder than flint have I made thy forehead: fear them not, neither be dismayed at their looks, though they be a rebellious house.

10 Потом рече ми: Сине човечји, све речи моје што ћу ти говорити примај у срце своје и слушај ушима својим.

Moreover he said unto me, Son of man, all my words that I shalt speak unto thee receive in thine heart, and hear with thine ears.

11 И к робљу, к синовима народа свог, и говори им и реци им: Тако вели Господ Господ; послушали или не послушали.

And go, get thee to them of the captivity, unto the children of thy people, and speak unto them, and tell them, Thus saith the Lord GOD; whether they will hear, or whether they will forbear.

12 Тада подиже ме дух, и чух за собом глас где се силно разлеже: Благословена слава Господња с места Његовог;

Then the spirit lifted me up, and I heard behind me the voice of a great rushing, [saying], Blessed be the glory of the LORD from his place.

13 И лупу крила оних животиња која удараху једно у друго и праску точкова према њима, глас који се силно разлегаше.

And [I heard] the noise of the wings of the living creatures as they touched one another, and the noise of the wheels beside them, even the noise of a great rushing.

14 И дух ме подиже и однесе и иђах жалостан од срдње у духу свом; али рука Господња силна беше нада мном.

So the spirit lifted me up, and took me away: and I went in bitterness, in the heat of my spirit, and the hand of the LORD was strong upon me.

15 И дођох к робљу у Телавив, које становаше на реци Хевару, и седох где они сеђаху, и седех онде међу њима чудећи се.

Then I came to them of the captivity at Tel-abib, that dwelt by the river Chebar, and to where they dwelt; and I sat there astonied among them seven days.

16 А после седам дана дође ми реч Господња говорећи:

And it came to pass at the end of seven days, that the word of the LORD came unto me, saying,

17 Сине човечји, поставих те стражарем дому Израиљевом, да слушаш речи из мојих уста и опомињеш их од мене.

Son of man, I have made thee a watchman unto the house of Israel: therefore hear the word at my mouth, and give them warning from me.

18 Кад кажем безбожнику: Погинућеш, а ти га не опоменеш и не говориш му да би одвратио безбожника од безбожног пута његовог, да би га сачувао у животу, онај ће безбожник погинути са свог безакоња; али ћу крв његову искати из твојих руку.

When I say unto the wicked, Thou shalt surely die; and thou givest him not warning, nor speakest to warn the wicked from his wicked way, to save his life; the same wicked man shall die in his iniquity; but his blood wilt I require at thine hand.

19 А кад ти опоменеш безбожника, а он се не врати од безбожности своје и са злог пута свог, он ће погинути с безакоња свог, а ти ћеш сачувати душу своју.

Yet if thou warn the wicked, and he turn not from his wickedness, nor from his wicked way, he shall die in his iniquity; but thou hast delivered thy soul.

20 Ако ли се праведник одврати од правде своје, и стане чинити безакоње, и ја му подметнем на шта ће се спотаћи, те погине, а ти га не опомену, он ће погинути са свог греха, и неће се поменути праведна дела његова што је чинио, али ћу крв његову искати из твоје руке.

Again, when a righteous man doth turn from his righteousness, and commit iniquity, and I lay a stumblingblock before him, he shall die: because thou hast not given him warning, he shall die in his sin, and his righteous deeds which he hath done shall not be remembered; but his blood will I require at thine hand.

21 Ако ли ти опоменеш праведника да не греши правеник, и он престане грешити, он ће живети, јер прими опомену, а ти ћеш сачувати душу своју.

Nevertheless if thou warn the righteous man, that the righteous sin not, and he doth not sin, he shall surely live, because he took warning; and thou hast delivered thy soul.

22 И дође онде нада ме рука Господња, и рече ми: Устани, изиђи у поље, и онде ћу говорити с тобом.

And the hand of the LORD was there upon me; and he said unto me, Arise, go forth into the plain, and I will there talk with thee.

23 И уставши отидох у поље, а гле, слава Господња стајаше онде као слава коју видех на реци Хевару, и падох на лице своје.

Then I arose, and went forth into the plain: and, behold, the glory of the LORD stood there, as the glory which I saw by the river Chebar: and I fell on my face.

24 И уђе у ме дух, и постави ме на ноге; и проговори са мном и рече ми: Иди, затвори се у кућу своју.

Then the spirit entered into me, and set me upon my feet; and he spake with me, and said unto me, Go, shut thyself within thine house.

25 Јер, сине човечји, ево, метнуће на те узице, и свезаће те њима, и нећеш излазити међу њих.

But thou, son of man, behold, they shall lay bands upon thee, and shall bind thee with them, and thou shalt not go out among them:

26 И ја ћу учинити да ти се језик прилепи за грло, те ћеш онемети, и нећеш их карати, јер су дом одметнички.

and I will make thy tongue cleave to the roof of thy mouth, that thou shalt be dumb, and shalt not be to them a reprover: for they are a rebellious house.

27 Али кад ти проговорим, отворићу ти уста, и казаћеш им: Овако вели Господ Господ; ко ће слушати, нека слуша, а ко неће слушати, нека не слуша: јер су дом одметнички.

But when I speak with thee, I will open thy mouth, and thou shalt say unto them, Thus saith the Lord GOD: He that heareth, let him hear; and he that forbeareth, let him forbear: for they are a rebellious house.