Књига пророка Језекиља 27
1 Опет ми дође реч Господња говорећи:
Angraeng ih lok kai khaeah angzoh,
2 И ти сине човечји, наричи за Тиром,
Tura qah haih laa to sah ah;
3 И реци Тиру, који стоји на уласку морском, који тргује с народима на многим острвима: Овако вели Господ Господ: Тире, ти говораше: Ја сам сасвим леп.
Aw tuipui taengah kaom vangpui, praenawk mah hmuenmae zawhhaih ih ahmuen, Angraeng Sithaw mah, Aw Tura, nang mah, Ka krang hoihaih loe coek koi om ai, tiah na thuih.
4 Међе су ти у срцу морском; који те зидаше, начинише те сасвим лепим.
Na prae angzithaih loe tuipui thungah oh, nang loe sahkungnawk mah coek koi om ai ah sak ih palong ah na oh.
5 Од јела сенирских градише ти даске, кедре с Ливана узимаше да ти граде ступове.
Nang sak han ih thingpaek loe Senir ih hmaica thing to patoh o moe, palong nui ih kahni payanghaih thing sak hanah Lebanon ih sidar thing to lak o.
6 Од храстова васанских градише ти весла, седишта ти градише од слонове кости и од шимшира с острва китејских.
Bashan ih oak thing hoiah palong thoekhaih cung to a sak o; to thing loe Kittim tuipui thung ih prae hoiah a sin o moe, tasaino hoi pathoep ih Ashurite thing hoiah palong imcih to a sak o.
7 Танко платно мисирско изметано разапињао си да су ти једра; порфиром и скерлетом с острва елиских покривао си се.
Sahkungnawk mah Izip prae ih aem kaom puu ngan kahni to palong payanghaih kahni ah patoh o moe, Elishah tuipui thung ih prae hoiah sin o ih rong kahing hoi kamling kahni hoiah a nui to khuk o.
8 Становници сидонски и арвадски беху ти веслари; мудраци твоји, Тире, што беху у теби, беху ти крмари.
Sidon hoi Arvat ih kaminawk loe nang ih palong thoekkung ah oh o; Aw Tura, nang khaeah kaom palungha kaminawk loe nang loklam patuekkung ah oh o.
9 Старешине и мудраци гевалски оправљаху у теби шта би ти се покварило; све лађе морске и лађари беху у теби тргујући с тобом.
Na thungah kaom Gebal ih mitongnawk hoi palungha kaminawk loe palong pakhraikung ah oh o; tuipui ih palongnawk hoi palong thoek kaminawk boih loe nang hoi hmuenmae zawhhaih toksak hanah ang zoh o.
10 Персијанци и Лудеји и Путеји беху у војсци твојој твоји војници; штитове и шлемове вешаху у теби; они те украшаваху.
Persia kami, Lud kami hoi Put ih kaminawk loe nang ih misatuh kami ah oh o moe, misatuhkung ah oh o; misa pakaahaih aphaw hoi lumueknawk to a bangh o, to tiah na lensawkhaih to amtueng o sak.
11 Синови арвадски с твојом војском беху на зидовима твојим унаоколо, и Гамадеји беху у кулама твојим, штитове своје вешаху на зидовима твојим унаоколо, они ти довршиваху лепоту.
Arvat ih kaminawk loe nang ih misatuh kaminawk hoi nawnto sipae to takui o moe, misa a toep o; Gammad ih kaminawk loe na misa toephaih imsang to a toep o; na sipaenawk boih nuiah misa pakaahaih aphawnawk to a bangh o; to tiah na kranghoihaih to koep o sak.
12 Тарсис трговаше с тобом многим свакојаким благом; са сребром, с гвожђем, с коситером и с оловом долажаху на сајмове твоје.
Hmuenmae hoi nang raeng parai pongah, Tarshish loe nang hoi hmuenmae zawhhaih sahkung ah oh; sum kanglung, sum, camphaeh hoi atui amkhawk sumnawk to nang hanah ang paek.
13 Јаван, Тувал и Месех беху твоји трговци; с душама људским и судима бронзаним долажаху на сајмове твоје.
Javan, Tubal hoi Meshek thung ih kaminawk doeh nang hoi hmuenmae zawhhaih tok to sak o; misongnawk, sum kamling laomnawk to nang khaeah ang zawh o.
14 А који су од дома Тогарминог, с коњима и коњицима и мазгама долажаху на сајмове твоје.
Togarmah kaminawk loe hrangnawk, hrang angthueng kaminawk hoi laa hrangnawk to nang khaeah zawh o.
15 Синови Деданови беху трговци твоји, многих острва трговина беше у твојим рукама; кости слонове и дрво евеново доношаху ти у промену.
Dedan kaminawk doeh nang hoi hmuenmae zawhhaih sak o; tuipui thungah kaom pop parai prae kaminawk mah nang ih hmuenmae to ang qan pae o; nihcae mah tasaino hoi eboni to tangqum ah ang paek o.
16 Сирија трговаше с тобом мноштвом дела твојих, долажаше на сајмове твоје са смарагдом и порфиром и узводом и танким платном, и коралом и ахатом.
Hmuenmae pop parai ah na pathok pongah Syria doeh nang hoi hmuenmae zawhhaih to sak toeng; nihcae loe thlung kahing, thlung kamling, aem kaom khukbuen, puu kahni, Koral hoi thlung kathimnawk to a zawh o.
17 Јуда и земља Израиљева беху твоји трговци, долажаху на сајмове твоје са пшеницом минитском и финичком и медом и уљем и балсамом.
Judah hoi Israel doeh nang hoi hmuenmae zawhhaih sak hoi toeng; nihcae loe Minnith ih takawdip, tunh, khoitui, situi hoi thing tasinawk to nang khaeah ang zawh o.
18 Дамаск трговаше с тобом мноштвом дела твојих, мноштвом сваког блага, вином хелвонским и белом вуном.
Hmuenmae hoi nang raeng o parai moe, hmuen pop parai ah na pathok o pongah, Damuscus doeh nang hoi hmuenmae zawhhaih to sak; Helbon ih mu hoi tuumuinawk to nang khaeah ang zawh o.
19 И Дан и Јаван и Мосел долажаху на сајмове твоје; урађено гвожђе и касију и цимет мењаху с тобом.
Dan hoi Javan loe nang ih hmuenmae to zawh moe, a qan o; nihcae mah rong kampha sumnawk, hmuihoih thing hoi paciknawk to nang khaeah ang zawh o.
20 Дедан трговаше с тобом скупоценим простиркама за кола.
Dedan loe misatukhaih hrang nuiah baih han ih kahoih kahninawk to nang khaeah ang zawh.
21 Арапи и сви кнезови кидарски трговаху с тобом; с јагањцима и овновима и јарцима долажаху на сајмове твоје.
Arab prae hoi Kedar siangpahrang capanawk boih loe nang hoi hmuenmae zawhhaih sah kami ah oh o; nihcae loe tuu caanawk, tuu taenawk hoi maehnawk to nang khaeah ang zawh o.
22 Трговци савски и рамски трговаху с тобом; долажаху на сајмове твоје са свакојаким мирисима и свакојаким драгим камењем и златом.
Sheba hoi Ramah ih hmuenmae zaw kaminawk loe nang hoi hmuenmae zawhhaih to sak o; atho kana koek hmuihoih hmuennawk, atho kana thlungnawk boih hoi suinawk to nang khaeah ang zawh o.
23 Харан и Кана и Еден, трговци савски, Асур и Хилмад трговаху с тобом.
Haran ih kaminawk, Kanneh ih kaminawk hoi Eden ih kaminawk, Sheba, Asur hoi Kilmad ih hmuenmae zaw kaminawk loe nang hoi hmuenmae zawhhaih to sak o.
24 Ти трговаху с тобом свакојаким стварима, порфиром и узводом и ковчезима богатих накита, који се свезиваху ужима и беху од кедра.
Na sak ih hmuenmae zawhhaih thungah, rong kahing khukbuennawk, aem kaom kahninawk, rong congca kaom kahninawk, tlangqui hoi sak ih phaknawk to ang zawh o.
25 Лађе тарсиске беху прве у твојој трговини, и ти беше веома пун и веома славан у срцу морском.
Tarshish ih palongpuinawk mah nang ih hmuenmae ang phawh pae o; to tiah nang loe na len tahang moe, tuipui um li ah na lensawkhaih to amtueng.
26 Веслари твоји одвезоше те на пучину; ветар источни разби те усред мора.
Nang ih palong thoek kaminawk mah tuipui thungah ang hoih o; toe ni angzae bang ih takhi mah nang to tuipui um li ah ang vah ving boeh.
27 Благо твоје и сајмови твоји, трговина твоја, лађари твоји и крмари твоји и који оправљаху кварне лађе твоје, и трговци твоји и сви војници твоји и сав народ што беше у теби пашће у срце мору кад ти пропаднеш.
Nang raenghaih, na tawnh ih hmuenmaenawk, na zawh ih hmuenmaenawk, tuipui loklam patuekkungnawk, palong pakhraih kaminawk, nang hoi hmuenmae zawhhaih sah kaminawk, misatuh kaminawk, nang khaeah kaom kaminawk loe nam rohaih niah tuipui um li ah krah o boih tih.
28 Од вике твојих крмара усколебаће се вали морски.
Nang ih tuipui loklam patuekkungnawk ih hanghaih lok pongah, tui taeng ih hmuennawk mataeng doeh anghuen o tih.
29 И изаћи ће из ложа својих сви веслари, лађари, сви крмари морски, и стаће на земљу.
Palong thoekhaih cung kasin, palong thoek kaminawk hoi tuipui loklam patuekkungnawk boih loe, palongpui thung hoiah anghum o ueloe, saoeng ah angdoe o tih;
30 И повикаће за тобом гласно и заридати горко, и посуће прахом главе своје и по пепелу ће се ваљати.
nang to na hang o thuih ueloe, qah o tih; lu nuiah maiphu ang phuih o ueloe, maiphu pongah asawt o tih:
31 И за тобом ће се начинити ћелави, и припасаће кострет, и плакаће за тобом горко из срца, и горко ће ридати.
Lu sam aat o boih ueloe, kazii angzaeng o tih; palung boeng, palungsethaih hoiah na qah o thui tih.
32 И за тобом ће запевати у жалости својој и нарицаће за тобом: Ко је био као Тир, оборени усред мора?
Na nuiah palungnat hoi ang qah o thuih naah, Tuipui um li ah kamro, Tura vangpui baktiah mi maw om tih? tiah qahhaih zuklaeng hoi na qah o haih tih.
33 Кад излажаху тргови твоји из мора, ситио си многе народе, мноштвом свог богатства и трговине своје обогаћивао си цареве земаљске.
Nang ih hmuenmaenawk tuipui thung hoiah tacawt naah, pop parai kaminawk to nang hoesak; paroeai hmuennawk hoiah long nui ih siangpahrangnawk to nang raengsak.
34 Кад те разби море на дубокој води, трговина твоја и сав народ твој у теби паде.
Vaihi kathuk tuipui thungah nam ro naah, na zawh ih hmuenmaenawk hoi nang khaeah kaom kaminawk loe amtimh o boih tih.
35 Сви острвљани препадоше се од тебе, и цареви њихови уздрхташе се и пребледеше у лицу.
Tuipui thungah kaom prae kaminawk boih loe na nuiah kaom hmuen pongah dawnrai o tih, siangpahrangnawk mikhmai sae o ueloe, tasoeh takuenhaih hoiah om o tih.
36 Трговци по народима зазвиждаше над тобом: постао си страхота, и неће те бити до века.
Hmuenmae zaw kaminawk mah prae kaminawk boih salakah nang to padaeng o tih, nang loe zit kaom kami ah na om ueloe, dungzan ah nang hmaa tih boeh, tiah thuih tiah, thuih paeh, tiah ang naa.
