Књига пророка Језекиља 24

1 Потом године девете, десетог месеца, десетог дана, дође ми реч Господња говорећи:

And the word of the LORD came unto me in the ninth year, in the tenth month, in the tenth day of the month, saying:

2 Сине човечји, запиши име овог дана, овог истог дана; у тај дан дође цар вавилонски на Јерусалим.

'Son of man, write thee the name of the day, even of this selfsame day; this selfsame day the king of Babylon hath invested Jerusalem.

3 И кажи причу том дому одметничком, и реци им: Овако вели Господ Господ: пристави лонац, пристави, и налиј у њ воде.

And utter a parable concerning the rebellious house, and say unto them: Thus saith the Lord GOD: Set on the pot, set it on, and also pour water into it;

4 Сложи у њ делове, све добре делове, стегно и плеће, и напуни га најбољих костију.

Gather into it the pieces belonging to it, even every good piece, the thigh, and the shoulder; fill it with the choice bones.

5 Узми најбоље из стада, и наложи кости испод њега, и узвари добро да се и кости раскувају у њему.

Take the choice of the flock, and pile also the bones under it; make it boil well, that the bones thereof may also be seethed in the midst of it.

6 Јер овако вели Господ Господ: Тешко граду крвничком, лонцу, на коме стоји загорел, с ког неће да сиђе загорел; повади део по део; жреб да се не баци за њ.

Wherefore thus saith the Lord GOD: Woe to the bloody city, to the pot whose filth is therein, and whose filth is not gone out of it! bring it out piece by piece; no lot is fallen upon it.

7 Јер је крв његова усред њега; на го камен метну је, не проли је на земљу да се покрије прахом.

For her blood is in the midst of her; she set it upon the bare rock; she poured it not upon the ground, to cover it with dust;

8 Распаливши гнев да учиним освету, метнућу крв његову на го камен да се не покрије.

that it might cause fury to come up, that vengeance might be taken, I have set her blood upon the bare rock, that it should not be covered.

9 Зато овако говори Господ Господ: Тешко граду крвничком! И ја ћу наложити велик огањ.

Therefore thus saith the Lord GOD: Woe to the bloody city! I also will make the pile great,

10 Нанеси дрва, и распали огањ, нека се страши месо, зачини корењем, и кости нека изгоре.

heaping on the wood, kindling the fire, that the flesh may be consumed; and preparing the mixture, that the bones also may be burned;

11 Метни га празног на живо угљевље да се угреје и изгори бронза његова и да се стопи у њему нечистота његова и да нестане загорели његове.

then will I set it empty upon the coals thereof, that it may be hot, and the bottom thereof may burn, and that the impurity of it may be molten in it, that the filth of it may be consumed.

12 Лажима досадио ми је; зато неће изаћи из њега многа загорел његова; у огањ ће загорел његова.

It hath wearied itself with toil; yet its great filth goeth not forth out of it, yea, its noisome filth.

13 У нечистоти је твојој грдило твоје; јер сам те чистио, али се ти не очисти; нећеш се више чистити од нечистоте своје, докле не намирим гнев свој над тобом.

Because of thy filthy lewdness, because I have purged thee and thou wast not purged, thou shalt not be purged from thy filthiness any more, till I have satisfied My fury upon thee.

14 Ја Господ говорих; доћи ће, и извршићу; нећу одустати нити ћу жалити нити ћу се раскајати, по путевима твојим и по делима твојим судиће ти, говори Господ Господ.

I the LORD have spoken it; it shall come to pass, and I will do it; I will not go back, neither will I spare, neither will I repent; according to thy ways, and according to thy doings, shall they judge thee, saith the Lord GOD.'

15 Опет ми дође реч Господња говорећи:

Also the word of the LORD came unto me, saying:

16 Сине човечји, ево ја ћу ти узети жељу очију твојих злом, али не тужи ни плачи, нити суза рони.

'Son of man, behold, I take away from thee the desire of thine eyes with a stroke; yet neither shalt thou make lamentation nor weep, neither shall thy tears run down.

17 Немој уздисати, не жали како бива за мртвим, метни капу на главу, и обућу своју обуј на ноге, и уста својих немој покрити и хлеба ничијег не једи.

Sigh in silence; make no mourning for the dead, bind thy headtire upon thee, and put thy shoes upon thy feet, and cover not thine upper lip, and eat not the bread of men.'

18 И говорих ујутру народу, а увече ми умре жена; и сутрадан учиних како ми беше заповеђено.

So I spoke unto the people in the morning, and at even my wife died; and I did in the morning as I was commanded.

19 И рече ми народ: Хоћеш ли нам казати шта нам је то што радиш?

And the people said unto me: 'Wilt thou not tell us what these things are to us, that thou doest so?'

20 И одговорих им: Дође ми реч Господња говорећи:

Then I said unto them: 'The word of the LORD came unto me, saying:

21 Реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: ево, ја ћу оскврнити светињу своју, величанство силе ваше, жељу очију ваших и шта је мило души вашој; и синови ће ваши и кћери ваше које остависте пасти од мача.

Speak unto the house of Israel: Thus saith the Lord GOD: Behold, I will profane My sanctuary, the pride of your power, the desire of your eyes, and the longing of your soul; and your sons and your daughters whom ye have left behind shall fall by the sword.

22 И чинићете како ја чиним: уста нећете покрити и хлеба ничијег нећете јести;

And ye shall do as I have done: ye shall not cover your upper lips, nor eat the bread of men;

23 И капе ће вам бити на главама и обућа на ногама; нећете тужити ни плакати, него ћете са безакоња својих чилети и уздисаћете један с другим.

and your tires shall be upon your heads, and your shoes upon your feet; ye shall not make lamentation nor weep; but ye shall pine away in your iniquities, and moan one toward another.

24 И Језекиљ ће вам бити знак: чинићете све што он чини; кад то дође, познаћете да сам ја Господ Господ.

Thus shall Ezekiel be unto you a sign; according to all that he hath done shall ye do; when this cometh, then shall ye know that I am the Lord GOD.

25 А ти, сине човечји, у онај дан кад им узмем силу њихову, радост славе њихове, жељу очију њихових и за чим тежи душа њихова, синове њихове и кћери њихове,

And thou, son of man, shall it not be in the day when I take from them their stronghold, the joy of their glory, the desire of their eyes, and the yearning of their soul, their sons and their daughters,

26 У тај дан ко побегне, неће ли доћи к теби да ти донесе глас?

that in that day he that escapeth shall come unto thee, to cause thee to hear it with thine ears?

27 У тај ће се дан отворити уста твоја према оном ко побегне, и говорићеш и нећеш више бити нем; и бићеш им знак, и они ће познати да сам ја Господ.

In that day shall thy mouth be opened together with him that is escaped, and thou shalt speak, and be no more dumb; so shalt thou be a sign unto them; and they shall know that I am the LORD.'