Књига пророка Језекиља 2
1 И рече ми: Сине човечји, устани на ноге да говорим с тобом.
And he said to me, Son of man, stand upon thy feet, and I will speak with thee.
2 И уђе у ме дух кад ми проговори, и постави ме на ноге, и слушах Оног који ми говораше.
And the spirit entered into me when he spoke to me, and set me upon my feet; and I heard him that spake with me.
3 И рече ми: Сине човечји, ја те шаљем к синовима Израиљевим, к народима одметничким, који се одметнуше мене; они и оци њихови бише ми неверни до овог дана.
And he said to me, Son of man, I send thee to the sons of Israel, to a rebellious nation, that hath rebelled against me; they and their fathers have rebelled against me to this very day.
4 К синовима тврдог образа и упорног срца шаљем те ја, па им реци: Тако вели Господ;
Brazen-faced and stiff-hearted are the sons to whom I send thee. And thou shalt say to them, Thus saith the Lord Jehovah.
5 И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима.
And whether they will hear, or whether they will forbear, for they are a rebellious house, yet shall they know that a prophet is in the midst of them.
6 И ти, сине човечји, не бој их се нити се бој њихових речи, што су ти упорни и као трње и живиш међу скорпијама; не бој се њихових речи и не плаши се од њих што су дом одметнички.
And thou, son of man, be not afraid of them, and of their words be not afraid, though they be briers and thorns toward thee, and though thou dwell among scorpions; be not afraid of their words, nor be dismayed at their looks, for they are a rebellious house.
7 Него им кажи речи моје, послушали или не послушали, јер су одметници.
Speak thou my words to them, whether they will hear, or whether they will forbear, for they are most rebellious.
8 Али ти, сине човечји, слушај шта ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и поједи шта ћу ти дати.
But thou, son of man, hear what I say to thee! Be not thou rebellious, like that rebellious house. Open thy mouth, and eat that which I give thee.
9 И погледах, а то рука пружена к мени, и гле, у њој савијена књига.
And when I looked, behold, a hand was put forth to me; and lo, a book-roll was therein.
10 И разви је преда мном, и беше исписана изнутра и споља, и беше у њој написан плач и нарицање и јаох.
And he spread it before me, and it was written within and without. And therein was written lamentation and mourning and woe.
