Књига пророка Језекиља 19
1 А ти наричи за кнезовима Израиљевим;
Du menneskesøn istem en klagesang over Israels fyrster og sig:
2 И реци: Шта беше мати твоја? Лавица; међу лавовима лежаше, млад своју међу лавовима храњаше.
Hvor var dog din Moder en Løvinde midt iblandt Løver! Hun hviled blandt unge Løver opfostred Unger.
3 И отхрани једно младо своје, и поста лавић, и научив се ловити ждераше људе.
En Unge voksede til, en Ungløve blev den; den lærte at røve Rov, Mennesker åd den.
4 И чуше народи за њ; ухвати се у јаму њихову, и одведоше га у веригама у земљу мисирску.
Da opbød man Folkene mod den, i Grav blev den fanget, de slæbte den bort med Kroge til Ægyptens Land.
5 А она кад виде где се надала, али јој нада пропаде, узе једно младо своје, и учини од њега лавића.
Da hun så, at den var ført bort, at Håbet var bristet, tog hun en anden Unge og gjorde til Løve.
6 И он идући међу лавовима поста лавић, и научи се ловити и ждераше људе.
Den gik imellem Løvinder, en Ungløve blev den, den lærte at røve Rov, Mennesker åd den.
7 И позна дворе њихове, и пустошаше градове њихове тако да опусте земља и шта је у њој од рике његове.
Den overfaldt Vædre på Græs, var Hjordenes Rædsel Landet og dets Fylde stivned af Angst for dens Brøl.
8 И усташе на њ народи из околних земаља, и разапеше му мрежу своју, и ухвати се у јаму њихову.
Og Folkene lagde Snarer rundt omkring den, over den bredte de Nettet, i Grav blev den fanget.
9 И метнуше га у крлетку у веригама, и одведоше га цару вавилонском, и метнуше га у град да му се више не чује глас по горама Израиљевим.
De trak den med Kroge i Bur og førte den til Babels Konge, hen til Borgen, at dens Røst ej mer skulde høres på Israels Bjerge.
10 Док беше миран, мати твоја беше као винова лоза, посађена крај воде, родна и граната беше од многе воде.
Din Moder var en Vinstok i Vingården, plantet ved Vand, frugtbar og rig på Grene ved rigelig Væde.
11 И беху на њој јаки прутови за палицу владалачку, и растом својим узвиси се изнад густих грана, и би наочита висином својом, мноштвом грана својих.
En af dens Grene blev til et Herskerspir dens knejsende Vækst skød op imellem Løvet, let at se i sin Højde, med mange Ranker.
12 Али би ишчупана у гневу и на земљу бачена, и устока осуши род њен; поломише се и посушише се јаки прутови њени; огањ их прождре.
Men, i Vrede blev Vinstokken oprykt, slænget til Jorden, Østenstorm tørred dens Frugt, den reves af, dens stolte Gren blev vissen, Ild åd den op.
13 А сада је посађена у пустињи, у земљи сувој и безводној.
Nu er den plantet i Ørkenen, et tørt og tørstigt Land.
14 И изађе огањ из прута грана њених и прождре род њен да нема на њој прута јаког за палицу владалачку. То је нарицање, и биће нарицање.
Ild for ud af dens Gren, fortæred dens Ranker og Frugt: en stolt Gren findes ej på den til Herskerspir. Dette er en Klagesang, og en Klagesang blev det.
