Књига пророка Језекиља 18
1 Опет ми дође реч Господња говорећи:
BOEIPA ol he kai taengla ha pawk tih,
2 Шта хоћете ви који говорите причу о земљи Израиљевој говорећи: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби?
“Nangmih te mebang nim? Israel khohmuen ham tah he thuidoeknah na thuidoek uh. 'Pa rhoek loh thaihkang a caak uh tih, ca rhoek kah a no yaa,’ na ti uh.
3 Тако ја био жив, говори Господ Господ, нећете више говорити те приче у Израиљу.
Kai tah hingnah ni tite, ka Boeipa Yahovah kah olphong ni. He thuidoeknah neh na thuidoek he nangmih Israel khuiah om voel mahpawh.
4 Гле, све су душе моје, како душа очева тако и душа синовљева моја је, која душа згреши она ће погинути.
Hinglu boeih te kamah taengkah ni he. A napa kah hinglu khaw ka taengah tah capa kah hinglu bangla om boeiloeih. Aka tholh tah amah hinglu ni a. duek eh.
5 Јер ако је ко праведан и чини суд и правду,
Hlang he a dueng la a om atah tiktamnah neh duengnah ni a. saii.
6 На горама не једе и очију својих не подиже ка гадним боговима дома Израиљевог, и не скврни жене ближњег свог и не иде к жени одвојеној ради нечистоте,
Tlang ah ca pawt tih Israel imkhui kah mueirhol te a mik huel thil pawh. A hui yuu te poeih pawt tih pumom nu taengah mop pawh.
7 И никоме не чини насиља, залог дужнику свом враћа, ништа не отима, хлеб свој даје гладноме и голога одева,
Hlang te laibakung kah hnohol vuelvaek pawt tih a huenkoe te a mael tih a rhawth pawt atah, a buh te bungpong taengah a paek tih pumtling te himbai a khuk atah,
8 Не даје на добит и не узима придавка, од неправде устеже руку своју, и право суди између једног човека и другог,
A casai la pae pawt tih dumlai lamloh a puehkan la a loh pawt atah. A kut a poem tih hlang neh hlang laklo ah oltak la tiktamnah a saii atah,
9 По уредбама мојим ходи, и држи законе моје творећи истину; тај је праведан, доиста ће живети, говори Господ Господ.
Ka khosing dongah pongpa tih ka laitloeknah he vai ham a dueng la oltak a ngaithuen atah hing rhoe hing ni. He tah ka Boeipa Yahovah kah olphong ni.
10 Ако роди сина лупежа, који би крв проливао или би чинио такво шта,
Thii aka hawk dingca loh ca a sak mai tih anunae te khuikah pakhat lamloh a saii khaming.
11 А не би чинио све оно, него би јео на горама, и жену ближњег свог скврнио,
Te boeih te anih loh saii pawt cakhaw tlang ah a caak tih a hui yuu te a poeih atah,
12 Сиромаху и убогоме насиље чинио, отимао шта, залог не би враћао, и ка гадним боговима подизао би очи своје чинећи гад,
A huenkoe neh mangdaeng khodaeng a vuelvaek tih hnohol a rhawth pah khaw mael pawh. A mik te mueirhol taengla a huel tih tueilaehkoi te a saii.
13 Давао би на добит, и узимао придавак; хоће ли тај живети? Неће живети; учинио је све те гадове, доиста ће погинути, крв ће његова на њему бити.
A casai la a paek tih a puehkan a loh dongah hing rhoe hing mahpawh. Tueilaehkoi cungkuem he a saii dongah duek rhoe duek vetih a thii te amah soah tla ni.
14 Али гле, ако роди сина који би видео све грехе оца свог што чини, и узео би на ум, те не би чинио онако,
Tedae a ca sak loh a napa kah tholhnah cungkuem a saii te a hmuh ne. A hmuh dae amih bangla a saii moenih.
15 Не би јео на горама, нити би очију својих подизао ка гадним боговима дома Израиљевог, жене ближњег свог не би скврнио,
Tlang ah ca pawt tih Israel im kah mueirhol te a mik huel thil pawh, a hui yuu te poeih pah pawh.
16 И никоме не би чинио насиља, залог не би узимао и не би ништа отимао, давао би хлеб свој гладноме и голог би одевао,
Hlang te vuelvaek pawt tih hnohol te laikoi sak pawh, a huenkoe neh hlang rheth pawh. A buh te bungpong taengla a paek tih pumtling te himbai a khuk.
17 Од сиромаха би устезао руку своју, не би узимао добити ни придавка, законе би моје извршио и по уредбама мојим ходио; тај неће погинути за безакоње оца свог, доиста ће живети.
Mangdaeng taengah a kut a poem tih a casai neh a puehkan la lo pawh. Ka laitloeknah te a vai tih ka khosing dongah pongpa. Anih tah a napa kathaesainah dongah te duek pawt vetih hing rhoe hing ni.
18 А отац његов, што је чинио насиље, отимао од брата свог и чинио шта није добро у народу свом, гле, он ће погинути за своје безакоње.
A napa khaw hnaemtaeknah neh a hnaemtaek tih a manuca kah kutkho a rhawth, a pilnam lakli ah, a then a saii pawt te amah kathaesainah dongah ni a. duek van eh ne.
19 Али говорите: Зашто да не носи син безакоње очево? Јер син чини суд и правду, све уредбе моје држи и извршује; доиста ће живети.
Tedae, “Balae tih pa kathaesainah te capa loh a phueih pawh,” na ti uh. Ca khaw tiktamnah neh duengnah a saii phoeiah ka khosing boeih te a ngaithuen tih a vai atah hing rhoe hing ni.
20 Која душа згреши она ће умрети, син неће носити безакоње очево нити ће отац носити безакоње синовљево; на праведнику ће бити правда његова, а на безбожнику ће бити безбожност његова.
Amah tholh ah ni a hinglu a duek eh. Pa kathaesainah te capa loh phuei pawt vetih capa kathaesainah te pa loh phuei mahpawh. Aka dueng tah a taengah duengnah om vetih halang, halang tah a taengah halangnah ni a. om eh.
21 Ако ли би се безбожник обратио од свих греха својих које учини, и држао би све уредбе моје и творио суд и правду, доиста ће живети, неће погинути.
Halang khaw tholhnah a saii dae a tholhnah cungkuem lamloh mael tih ka khosing te boeih a vai, tiktamnah neh duengnah te a saii atah hing rhoe hing vetih duek mahpawh.
22 Безакоња његова што их је год учинио неће му се више спомињати, у правди својој коју чини живеће.
A boekoeknah cungkuem a saii te amih soah poek uh mahpawh. Amah kah duengnah a saii dongah hing ni.
23 Еда ли је мени мило да погине безбожник? Говори Господ, а не да се одврати од путева својих и буде жив?
Halang kah dueknah te ka ngaih khaw ka ngaih aya? He tah ka Boeipa Yahovah kah olphong ni. A longpuei lamloh a mael lalah khaw hing aya?
24 Али кад би се праведник одвратио од правде своје и чинио неправду, и радио по свим гадовима које чини безбожник, хоће ли он живети? Праведна дела његова, шта је год чинио, неће се споменути; за безакоње своје које учини за грех свој којим згреши погинуће.
Tedae aka dueng khaw a duengnah lamloh mael tih halang loh tueilaehkoi boeih a saii bangla dumlai saii koinih boekoeknah la boe a koek dongah a hing vaengah a duengnah neh duengnah cungkuem a saii khaw a saii la poek uh mahpawh. Amah kah tholhnah a saii dongah amah ni a duek eh.
25 Још говорите: Није прав пут Господњи. Чујте, доме Израиљев, мој ли пут није прав? Нису ли ваши путеви неправи?
Te pataeng, 'BOEIPA kah longpuei he tiktam pawh,’ na ti. Israel imkhui hnatun laeh na tiuh. Ka longpuei he a tiktam moenih a? A tiktam pawt te nangmih kah longpuei moenih a?
26 Кад се праведник одврати од правде своје и чини зло и умре за то, умреће за зло своје које учини.
Aka dueng te a duengnah lamloh mael tih dumlai saii koinih te rhoek dongah amah ni aka duek eh. Amah kah dumlai a saii dongah amah duek ni.
27 А кад се безбожник одврати од безбожности своје коју је чинио, и чини суд и правду, он ће сачувати у животу душу своју.
Tedae halang khaw a halangnah a saii lamloh mael tih tiktamnah neh duengnah saii koinih a hinglu te hing ni.
28 Јер узевши на ум врати се од свих безакоња својих која учини; доиста ће живети, и неће погинути.
A hmuh tih a boekoeknah cungkuem a saii lamloh a mael la a mael atah hing rhoe hing vetih duek mahpawh.
29 Али дом Израиљев вели: Пут Господњи није прав. Моји ли путеви нису прави? Доме Израиљев, нису ли ваши путеви неправи?
Tedae Israel imkhui loh, “Ka Boeipa kah longpuei tiktam pawh,” a ti. Israel imkhui a tiktam pawt te kai longpuei e? Aka tiktam pawt te nangmih kah longpuei moenih a?
30 Зато, доме Израиљев, судићу вам свакоме по путевима његовим, говори Господ; обратите се и прођите се свих греха својих, и неће вам безакоње бити на спотицање.
Te dongah hlang he a longpuei banglam ni Israel imkhui nangmih te lai kan tloek eh. He tah ka Boeipa Yahovah olphong ni. Yut uh lamtah na boekoek cungkuem lamloh mael uh laeh. Te daengah ni nangmih ham thaesainah hmuitoel la a om pawt eh.
31 Одбаците од себе сва безакоња која чинисте, и начинисте себи ново срце и нов дух; и зашто да мрете? Доме Израиљев.
Nangmih kah boekoeknah cungkuem neh boe na koek uh te nangmih taeng lamloh voeiuh. Lungbuei thai neh mueihla thai mah namamih ham saii uh. Balae tih Israel imkhui loh na duek uh eh?
32 Јер ми није мила смрт оног који мре, говори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи.
Dueknah neh a duek te ka ngaih moenih. He tah ka Boeipa Yahovah kah olphong ni. Te dongah yut uh lamtah hing uh laeh,” a ti.
