Књига пророка Језекиља 15

1 Опет ми дође реч Господња говорећи:

И бысть слово Господне ко мне глаголя:

2 Сине човечји, шта је дрво од лозе винове према сваком другом дрвету, или лоза винова према дрвећу у шуми?

сыне человечь, что было бы древо лозное от всех древес гроздных, сущих во древесех дубравных?

3 Узима ли се од ње дрво да се начини шта? Узима ли се од ње клин да се обеси о њему какав суд?

Аще возмут от него древо, еже сотворити дело? И аще возмут кол от него, еже обесити на нем кий либо сосуд?

4 Гле, меће се у огањ да изгори; кад јој оба краја сажеже огањ, и средина јој изгори, хоће ли још бити за шта?

Разве еже огневи предастся на потребление, летнее очищение его потребляет огнь, и изчезает до конца: еда потребно будет на дело?

5 Гле, док беше цела, не могаше се ништа од ње начинити, а камо ли ће бити за шта кад је огањ прождре и изгоре.

И еще целу ему сущу не будет на дело, кольми паче аще огнь е попалит до конца, будет ли на дело потом?

6 Зато овако вели Господ Господ: Какво је међу дрветима шумским дрво од винове лозе, које дадох огњу да га једе, тако ћу учинити становнике јерусалимске.

Сего ради рцы: сице глаголет Господь Бог: якоже лоза виноградная во древех дубравных, юже дах на потребление огневи, тако дам живущыя во Иерусалиме:

7 Јер ћу им на супрот окренути лице своје; кад изиђу из једног огња, други ће их огањ прождрети, и познаћете да сам ја Господ, кад окренем лице своје на супрот њима.

и дам лице Мое на ня, от огня изыдут, и огнь пояст я: и уведят, яко Аз Господь, егда утвержду лице Мое на них:

8 И обратићу земљу у пустињу, јер учинише неверу, говори Господ Господ.

и дам землю в пагубу, зане впадоша в грех, глаголет Адонаи Господь.