Књига пророка Језекиља 12
1 Опет ми дође реч Господња говорећи:
Naʻe hoko foki kiate au ʻae folofola ʻa Sihova, ʻo pehē,
2 Сине човечји, усред дома одметничког седиш, који има очи да види и не види, има уши да чује и не чује; јер су дом одметнички.
“Foha ʻoe tangata, ʻoku ke nofo ʻi he lotolotonga ʻoe fale angatuʻu ʻaia ʻoku ʻi ai ʻae mata ke sio ka ʻoku ʻikai mamata; ʻoku ʻi ai ʻae telinga ke fanongo, ka ʻoku ʻikai ongoʻi; he ko e fale angatuʻu ʻakinautolu.
3 Зато ти, сине човечји, спреми шта треба за сеобу, и сели се обдан на њихове очи; и исели се из свог места на друго место на њихове очи, не би ли видели, јер су дом одметнички.
Ko ia, ʻa koe foha ʻoe tangata, teuteu ke fetuku hoʻo ngaahi meʻa, pea fetuku ʻaho pe ʻi honau ʻao; pea te ke fetuku mei hoʻo potu ki ha potu kehe ʻi honau ʻao: heiʻilo te nau fakakaukau, neongo ko e fale angatuʻu ʻakinautolu.
4 И изнеси ствари своје као кад се ко сели обдан на њихове очи, а сам изиђи увече на њихове очи као они који се селе.
Te ke toki ʻomi ʻe koe ʻa hoʻo ngaahi meʻa kei ʻaho ʻi honau ʻao, ko e meʻa ke fetuku: pea ka poʻuli te ke ʻalu atu ʻi honau ʻao ʻo hangē koe ʻalu atu ha taha pōpula.
5 На њихове очи прокопај зид и изнеси своје ствари.
Keli ʻe koe ke ava ʻae ʻā ʻi honau ʻao, pea ke fetuku atu mei ai.
6 На њихове очи дигни на рамена и изнеси по мраку, лице своје покриј да не видиш земље, јер те дадох да будеш знак у дому Израиљевом.
Te ke fua ia ʻi honau ʻao ki ho uma, pea ke fetuku atu ia ʻi he uulikelekele: te ke pūlou ho mata ke ʻoua naʻa ke sio ki he kelekele: he kuo u tuku koe ko e fakaʻilonga ki he fale ʻo ʻIsileli.”
7 И учиних тако како ми се заповеди; ствари своје изнесох обдан као кад се сели; а увече прокопах зид руком; и по мраку изнесох на раменима носећи на њихове очи.
Pea naʻaku fai ʻo hangē ko ia naʻe fekau mai: naʻaku ʻomi kituʻa ʻeku meʻa kei ʻaho, ʻo hangē ha meʻa ki he pōpula, pea ʻi he efiafi naʻaku keli ʻae ʻā ʻo fakaava ʻaki ʻa hoku nima; pea naʻaku fetuku kituaʻā ʻi heʻene kei ʻataʻatā, pea naʻaku fua meʻa ʻi hoku uma ʻi honau ʻao.
8 А у јутру дође ми реч Господња говорећи:
Pea pongipongi hake naʻe hoko mai ʻae folofola ʻa Sihova, ʻo pehē,
9 Сине човечји, рече ли ти дом Израиљев, дом одметнички: Шта радиш?
“Foha ʻoe tangata, ʻikai kuo pehē kiate koe ʻe he fale ʻo ʻIsileli, ʻae fale angatuʻu, ‘Ko e hā ʻoku ke fai?’
10 Реци им: Овако вели Господ Господ: Ово је бреме за кнеза, који је у Јерусалиму, и за сав дом Израиљев што је онде.
Lea koe kiate kinautolu, ‘ʻOku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua: ʻOku kau ʻae fua kavenga ni ki he tuʻi ʻi Selūsalema mo e fale kotoa ʻo ʻIsileli ʻoku ʻiate kinautolu.’
11 Реци: Ја сам вам знак, како ја учиних тако ће им бити; преселиће се и отићи у ропство.
Ke ke pehē, ‘Ko homou fakaʻilonga au: hangē ko ia kuo u fai, ʻe pehē hono fai kiate kinautolu: ʻe fetukutuku mo ʻave ʻakinautolu ki he fakapōpula.
12 И кнез који је међу њима носећи на раменима по мраку ће изаћи; они ће прокопати зид да изнесу, он ће покрити лице своје да не види земље очима.
Pea ko ia ʻoku tuʻi ʻiate kinautolu ʻe fua kavenga ia ʻi hono uma ʻi he efiafi poʻuli, pea ʻe ʻalu atu: te nau keli ʻae ʻā ke ava mo fetuku atu ia: ʻe fakapulou ʻe ia hono mata ke ʻoua naʻa sio hono mata ki he kelekele.
13 Али ћу му разапети мрежу своју и ухватиће се у замку моју, и одвешћу га у Вавилон, у земљу халдејску, али је неће видети, а онде ће умрети.
Te u ʻaʻau foki ʻeau ʻa hoku kupenga kiate ia, pea ʻe moʻua ia ʻi heʻeku tauhele: pea te u ʻomi ia ki Papilone ki he fonua ʻoe kau Kalitia; ka ʻe ʻikai te ne mamata ki ai, neongo ʻe mate ia ʻi ai.
14 И све који су око њега, помоћнике његове, и сву војску његову, расејаћу у све ветрове, и извући ћу мач за њима.
Pea te u vilingia ki he feituʻu matangi kotoa pē ʻakinautolu ʻoku ʻiate ia ko hono tokoni, mo ʻene ngaahi kongakau kotoa pē pea te u toʻo ʻae heletā kiate kinautolu.
15 И познаће да сам ја Господ, кад их расејем по народима, и разаспем по земљама.
Pea te nau ʻilo ko au ko Sihova, ʻo kau ka fakahēʻi ʻakinautolu ki he ngaahi puleʻanga, pea fakamovete ʻakinautolu ki he ngaahi fonua.
16 А оставићу их неколико људи који ће остати од мача и од глади и од помора да приповедају све гадове своје међу народима у које отиду; и познаће да сам ја Господ.
Ka te u tuku honau kau tangata niʻihi ke hao mei he heletā mo e honge, pea mo e mahaki fakaʻauha; koeʻuhi ke nau fakahā ʻenau ngaahi fakalielia ʻi he kau hiteni ʻaia te nau hoko ki ai; pea tenau ʻilo ko Sihova au.
17 Опет ми дође реч Господња говорећи:
Naʻe hoko foki ʻae folofola ʻa Sihova kiate au, ʻo pehē,
18 Сине човечји, хлеб свој једи презајући и воду своју пиј дрхћући и бринући се.
“Foha ʻoe tangata, kai hoʻo mā ʻi he manavahē, pea inu hoʻo vai ʻi he tetetete pea mo e vakavakai.
19 И реци народу земаљском: Овако вели Господ Господ за становнике јерусалимске, за земљу Израиљеву: хлеб ће свој јести у бризи и воду ће своју пити препадајући се, јер ће земља опустети и остати без свега што је у њој за безакоње свих који живе у њој.
Pea ke lea ki he kakai ʻoe fonua, ʻOku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua ki he kakai ʻo Selūsalema pea mo e fonua ʻo ʻIsileli; te nau kai fakatuhotuha ʻenau mā, pea inu ilifia pe ʻenau vai, koeʻuhi ko e ʻauha ʻae mahu kotoa pē ʻoe fonua, ko e meʻa ʻi he fakamālohi ʻanautolu ʻoku nofo ai.
20 И градови у којима живе опустеће, и земља ће бити пуста, и познаћете да сам ја Господ.
Pea ʻe fakalala ʻae ngaahi kolo ʻoku kakai pea ʻe ʻauha ʻae fonua; pea te mou ʻilo ko Sihova au.”
21 Опет ми дође реч Господња говорећи:
Pea naʻe hoko kiate au ʻae folofola ʻa Sihova, ʻo pehē,
22 Сине човечји, каква је то прича у вас о земљи Израиљевој што говорите: Протежу се дани, и од утваре неће бити ништа?
“Foha ʻoe tangata, ko e hā ʻae lea fakatātā ko ia ʻoku mou maʻu ʻi he fonua ʻo ʻIsileli, ʻaia ʻoku pehē, ‘ʻOku fakatolonga ʻae ngaahi ʻaho, pea ʻoku ʻikai siʻi ha meʻa hā mai ʻe fakamoʻoni?’
23 Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Укинућу ту причу и нећу је више говорити у Израиљу; него им реци: Близу су дани и реч сваке утваре.
Ko ia te ke tala kiate kinautolu, ʻOku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua: te u fakangata ʻae lea fakatātā ko ia, pea ʻe ʻikai toe lea fakatātā ʻaki ia ʻi ʻIsileli; ka ke pehē ʻe koe kiate kinautolu, Kuo ofi ʻae ngaahi ʻaho mo e fakamoʻoni ʻoe meʻa hā mai kotoa pē.
24 Јер неће више бити у дому Израиљевом залудне утваре ни гатања којим се ласка.
He koeʻuhi ʻe ʻikai kei ʻi ai ha meʻa hā mai ko e vaʻinga, pe ha fai kikite ko e lapu, ʻi he fale kotoa ʻo ʻIsileli.
25 Јер ћу ја, Господ, говорити и шта кажем збиће се; неће се више одгађати, него за вашег времена, доме одметнички, рећи ћу реч и извршићу је, говори Господ Господ.
He ko Sihova au: Te u lea, pea ko e lea te u lea ʻaki ʻe hoko mo fai; ʻe ʻikai toe fakatuai: he ko e lolotonga ʻa hoʻomou ngaahi ʻaho, ʻe fale angatuʻu, te u lea ʻaki ʻae lea, pea fai mo hono fakamoʻoni, ʻoku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua.”
26 Опет ми дође реч Господња говорећи:
Pea naʻe toe hoko kiate au ʻae folofola ʻa Sihova, ʻo pehē,
27 Сине човечји, гле, дом Израиљев говори: Утвара коју тај види, до ње има много времена, и за далеко време тај пророкује.
“Foha ʻoe tangata, vakai ʻoku lea ʻakinautolu ʻoe fale ʻo ʻIsileli, ʻo pehē, Ko e meʻa hā mai ʻoku ne mamata ai ko e meʻa ki he ngaahi ʻaho kei tuai, pea ʻoku ne kikite ki he ngaahi kuonga ʻoku kei mamaʻo.
28 Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Неће се више одгађати ни једна моја реч; реч коју кажем збиће се, говори Господ Господ.
Ko ia ke ke lea kiate kinautolu, ʻOku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua; ʻE ʻikai toe fakatuotuai haʻaku lea ʻe taha, ka ko e lea ʻaia kuo u lea ʻaki ʻe fai, ʻoku pehē ʻa Sihova ko e ʻOtua.”
